Kažnjavanje političara bi produbilo podele

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 24. septembra - Ocena američke administracije - da su bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik najodgovorniji za zastoj reformi, koju je preneo prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorjan - naišla je na sasvim različite reakcije u ovdašnjim političkim krugovima.
Bošnjački političari su, kao i u ranijim sličnim prilikama, stali u odbranu Silajdžića i za sve što u BiH, prema njihovom mišljenju, ne ide kako treba okrivili Dodika. Srpski i hrvatski su više pažnje posvetili Gregorjanovoj najavi da će visoki predstavnik Miroslav Lajčak protiv odgovornih "preduzeti akcije", koje ne isključuju ni njihovo smenjivanje.

Najdirektniji je bio Amir Zukić, generalni sekretar Stranke demokratske akcije, nad kojom je, tvrdi Gregorjan, Silajdžić preuzeo kontrolu. On je kazao: "Glavni kočničar, provokator i onaj ko ne čini ništa na normalnom razvoju BiH je Milorad Dodik."

Povodom ocene Vašingtona, Dodik je rekao novinarima da "međunarodna zajednica mora da shvati da BiH živi mirno i da teška politička pitanja postoje i u drugim zemljama". Takođe, rekao je da on nema nameru da menja Dejtonski sporazum i da se ovaj mirovni ugovor ne može menjati bez saglasnosti sva tri naroda u BiH. Dodik je pozvao međunarodnu zajednicu da ostavi "domaćim političarima u BiH dovoljno vremena da sami reše bazična politička pitanja koja su kroz istoriju ostala otvorena".

Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić je za naš list rekao da su se reforme, pogotovo policije, pretvorile u političku bitku između BiH i njenih entiteta. On je upozorio da političari samo prenose stavove svojih birača i da se smenjivanjem Silajdžića i Dodika ništa ne bi promenilo. "Umesto smenjivanja i kažnjavanja, nama je potrebno mnogo više iskrenog dijaloga i spremnosti za dogovor. Kazne bi samo produbile podele u BiH", rekao je Ivanić podsetivši da je Haris Silajdžić odigrao glavnu ulogu u odbijanju amandmana na Ustav BiH iza kojih je stajala cela međunarodna zajednica i da je upravo na toj činjenici gradio svoju izbornu kampanju i pobedio u trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Agencije su prenele i izjavu portparola Hrvatske demokratske zajednice 1990 Draženka Primorca. Ova partija, rekao je on, takođe smatra da "smenjivanje političara nije produktivno" i takav potez "može samo doprineti radikalizaciji prilika u BiH".

O delu izjave Rafija Gregorjana u kojem je, kao primer nastojanja Republike Srpske "da blokira sve kako bi onemogućila dalji razvoj" BiH naveo "markiranje granice na reci Savi", član Komisije za granice profesor dr Vladimir Lukić je za "Politiku" rekao: "Prvi zamenik visokog predstavnika je, očigledno, pobrkao reke. Nije sporna granica BiH sa Hrvatskom na Savi nego na Uni. Na ovoj reci granica 19 puta prelazi na levu i desnu stranu reke, iako je u ′Službenom listu′ iz 1947. godine navedeno da granica između BiH i Hrvatske ide sredinom Une. Članovi Komisije za granice iz Republike Srpske branili su ovu činjenicu, ali su nas predstavnici Bošnjaka i Hrvata preglasali. Ako bi takva odluka bila ratifikovana u Parlamentarnoj skupštini BiH, onda bi Hrvatska i formalno prešla na desnu stranu Une."