Кажњавање политичара би продубило поделе

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 24. септембра - Оцена америчке администрације - да су бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине Харис Силајџић и премијер Републике Српске Милорад Додик најодговорнији за застој реформи, коју је пренео први заменик високог представника Рафи Грегорјан - наишла је на сасвим различите реакције у овдашњим политичким круговима.
Бошњачки политичари су, као и у ранијим сличним приликама, стали у одбрану Силајџића и за све што у БиХ, према њиховом мишљењу, не иде како треба окривили Додика. Српски и хрватски су више пажње посветили Грегорјановој најави да ће високи представник Мирослав Лајчак против одговорних "предузети акције", које не искључују ни њихово смењивање.

Најдиректнији је био Амир Зукић, генерални секретар Странке демократске акције, над којом је, тврди Грегорјан, Силајџић преузео контролу. Он је казао: "Главни кочничар, провокатор и онај ко не чини ништа на нормалном развоју БиХ је Милорад Додик."

Поводом оцене Вашингтона, Додик је рекао новинарима да "међународна заједница мора да схвати да БиХ живи мирно и да тешка политичка питања постоје и у другим земљама". Такође, рекао је да он нема намеру да мења Дејтонски споразум и да се овај мировни уговор не може мењати без сагласности сва три народа у БиХ. Додик је позвао међународну заједницу да остави "домаћим политичарима у БиХ довољно времена да сами реше базична политичка питања која су кроз историју остала отворена".

Председник Партије демократског прогреса Младен Иванић је за наш лист рекао да су се реформе, поготово полиције, претвориле у политичку битку између БиХ и њених ентитета. Он је упозорио да политичари само преносе ставове својих бирача и да се смењивањем Силајџића и Додика ништа не би променило. "Уместо смењивања и кажњавања, нама је потребно много више искреног дијалога и спремности за договор. Казне би само продубиле поделе у БиХ", рекао је Иванић подсетивши да је Харис Силајџић одиграо главну улогу у одбијању амандмана на Устав БиХ иза којих је стајала цела међународна заједница и да је управо на тој чињеници градио своју изборну кампању и победио у трци за бошњачког члана Председништва БиХ.

Агенције су пренеле и изјаву портпарола Хрватске демократске заједнице 1990 Драженка Приморца. Ова партија, рекао је он, такође сматра да "смењивање политичара није продуктивно" и такав потез "може само допринети радикализацији прилика у БиХ".

О делу изјаве Рафија Грегорјана у којем је, као пример настојања Републике Српске "да блокира све како би онемогућила даљи развој" БиХ навео "маркирање границе на реци Сави", члан Комисије за границе професор др Владимир Лукић је за "Политику" рекао: "Први заменик високог представника је, очигледно, побркао реке. Није спорна граница БиХ са Хрватском на Сави него на Уни. На овој реци граница 19 пута прелази на леву и десну страну реке, иако је у ′Службеном листу′ из 1947. године наведено да граница између БиХ и Хрватске иде средином Уне. Чланови Комисије за границе из Републике Српске бранили су ову чињеницу, али су нас представници Бошњака и Хрвата прегласали. Ако би таква одлука била ратификована у Парламентарној скупштини БиХ, онда би Хрватска и формално прешла на десну страну Уне."