Američki lov na Iračane

Ugledni "Vašington post" obelodanio je novu aferu u vezi sa imenom Pentagona – sramotnu epizodu u seriji prljavih, ratnih igara na poljima smrti Mesopotamije – ističu komentatori. Snajperisti američke vojske mamili su Iračane u zasede da bi ih, potom, bezobzirno ubijali.
Pripadnici specijalnih jedinica za ulične borbe opremali su zamke municijom, plastičnim eksplozivom i fitiljima, kao što se strvina stavlja u medveđa gvožđa. Prolaznik namernik, ili potencijalni odmetnik, svejedno, koji bi zastao makar da vidi o čemu je reč, bivao je odstreljen, bez upozorenja.

Opis jezive prakse koja se, prema "Vašington postu", temelji na uputstvima stratega Pentagona, potekao je iz usta kapetana Metjua P. Didijea, zapovednika snajperskog odreda prvog bataljona 501. pešadijskog puka. Pozvan da svedoči u sklopu istrage protiv trojice pripadnika njegove jedinice – narednika Ivena Vile, štapskog narednika Majkla Henslija i specijalnog strelca Horhea Sendovela, osumnjičenih da su provocirali ubistva civila – Didije je opisao kako je praksa ustoličena, obrazložena i kako je, na terenu, funkcionisala: "U januaru ove godine posetila nas je grupa stratega iz Pentagona... Doneli su ,specijalne rekvizite’, sanduke pune diverzantskog materijala... Rečeno nam je šta je naš zadatak – da ubijamo loše momke, a to su, sa vojne tačke gledišta, oni koji posežu za ratnim materijalom."

Smrtonosni mamci

Svedočenja pripadnika Didijeove jedinice idu u prilog optužbama koje je njihov zapovednik podigao protiv Pentagona. "Naš je posao da ubijamo loše momke, bez razmišljanja... U ratu, ovde je reč o specifičnoj pobuni onih koji ne prihvataju demokratiju, postoje samo dve opcije – možeš potegnuti obarač, ili rizikovati da budeš ubijen", izjavio je specijalac Džošua L. Mišo pred islednicima, koji istražuju aferu. U nameri da odbrani pretpostavljene neuki orator Mišo dodatno je pooštrio optužbe: "...Bili smo pod pritiskom, svakodnevni gubici nametali su obavezu da ispoljimo efikasnost, eliminišemo što je moguće više odmetnika koji dejstvuju iz potaje... Praksu postavljanja zaseda ne bih nazvao odmazdom nad proizvoljnim žrtvama... Bilo je neophodno pokazati da svaki civil koji se lati oružja stavlja sopstveni život na kocku. Odstrel osoba dopalih zasede, ipak, bio je korektan čin... Pucali smo tek kada bi se lica latila mamaca."

Portparol Pol Bojs je izjavio: "Armija ne namerava da otkrije metode bojnog suprotstavljanja protivniku." Dodao je: "Tvrdim da ne postoji tajni program koji bi opravdao eventualni odstrel civila, pa ni onih koji su upali u

Upravo na tu negaciju, međutim, nadovezuju se i "Vašington post" i predstavnici najviše vojne kontrolne ustanove SAD, Nacionalnog instituta za vojnu pravičnost.

Vašingtonski dnevnik citira iz, kako tvrdi, originalnih dokumenata vojnih istražitelja, u čijem je, navodno, posedu. U dokumentima su navedeni dokazi o korišćenju takozvanih mamaca u Iraku. Ponuđeno je svedočanstvo o poreklu mamaca i o "karikama u komandnom lancu" iz kojih je potekla inicijativa za postavljanje klopki i ubijanje žrtava.

Odredi smrti

Judžin Fidel, predsednik  Nacionalnog instituta za vojnu pravičnost, izjavio je da će svi elementi (dokazi) koji ukazuju na postojanje programa za ubijanje žrtava dopalih snajperskih zamki biti "akribijski precizno" istraženi: "Ako se pođe od činjenice da širom Iraka ima sijaset primeraka ostavljenog oružja i ratnog materijala, mogli bismo uopšteno da kažemo, svaki Iračanin predstavlja potencijalnu metu naših snajperista."

U raspravu o postavljanju zamki umešao se i direktor organizacije Hjuman rajts voč Džejms Ros, ukazavši na neodrživost prakse poistovećivanja civila sa legalnim metama ratnih operacija. Ros je na adresu armije uputio upozorenje, po slovu Međunarodnog prava nema opravdanja za ubijanje civila, bez obzira na to da li je do usmrćivanja došlo namerom ili sticajem okolnosti.

Nadovezujući se na izveštaj "Vašington posta", konkurent "Njujork tajms" tvrdi da strategija američke vojske u Iraku ne podrazumeva samo ubijanje zarad zadobijanja psihološke nadmoći, već i "taktičko ranjavanje". Ova afera američke vojske u Iraku, još jedna koja je na pomolu, odnosi se na  vojnike treće brigade 2. pešadijske divizije. Mučeni grižom savesti, nekoliko vojnika je ukazalo na postojanje odreda smrti, odnosno timova za ubijanje (Kill teams). Kao posebno brutalnu praksu ovih jedinica opisali su namerno ranjavanje civila: "U bolu i panici, ranjenici su kooperativniji prilikom ispitivanja."