Četvrti Francuz na čelu MMF

Bez iznenađenja, francuski socijalista Dominik Štros-Kan (58) imenovan je prekjuče za novog čelnika Međunarodnog monetarnog fonda, za šta je predložen pre nekoliko meseci i početkom oktobra zameniće na ovom mestu Španca Rodriga de Ratoa. Mada je od samog početka važio za ozbiljnog kandidata, Rusija je, u želji da prekine praksu da na čelu MMF budu ljudi isključivo iz zapadne Evrope, gotovo u poslednjem trenutku predložila još jednog kandidata, ali ne Rusa, već češkog bankara Žozefa Tosovskog, kojeg, kako zapadni mediji primećuju, nije podržala čak ni češka vlada.
Mada je kandidatura Dominika Štros-Kana izazvala i neke kontroverzne komentare, većina članica EU ga je podržala čim ga je predsednik Francuske Nikola Sarkozi predložio kao "najsposobnijeg" za ovu funkciju.

Sredinom septembra njegovu kandidaturu su podržale i Sjedinjene Američke Države, a ni sam Štros-Kan nije sedeo skrštenih ruku. U toku leta lobirao je u više od 15 zemalja, članica MMF.

Dominik Štros-Kan, u Francuskoj poznat po nadimku DSK (skraćenica od imena i prezimena, inače u Francuskoj njegovo prezime mnogi izgovaraju Stros-Kan), bio je na ministarskim mestima vezanim za ekonomiju i finansije u socijalističkim vladama Edit Kreson, Pjera Beregova i Lionela Žospena. Rođen 25. aprila 1949. godine, u jevrejskoj porodici u jednom od bogatih pariskih predgrađa, Štros-Kan je deo detinjstva proveo u Maroku. U Parizu je studirao na elitnom fakultetu poznatom kao "Sijans Po" (političke nauke), a završio je i Visoke studije za trgovinu. Profesor ekonomije koji je predavao na mnogim fakultetima, među kojima je poznata Visoka škola za nacionalnu administraciju (ENA), Štros-Kan je u politički život ušao 1986. godine kao poslanik.

Bio je protivkandidat Segolen Roajal u okviru Socijalističke partije za predsednika Francuske, ali kada je većina članstva nju izabrala za kandidata, postao je njen finansijski savetnik u toku kampanje. Mada je tokom kampanje tvrdio da je Nikola Sarkozi "opasnost" za Francusku, Štros-Kan se uz Bernara Kušnera, Žaka Langa i još neke našao među političarima koji su prebegli u Sarkozijev tim mada on tvrdi da nije odustao od svojih uverenja. Inače, predstavlja socijal-liberalnu levicu mada za sebe kaže da je socijaldemokrata.

Kada je imenovan za ministra finansija 1997, odigrao je ključnu ulogu u uvođenju evra i nadgledao delimičnu privatizaciju kompanija Frans Telekom i Er Frans. Dve godine kasnije, međutim, bio je prinuđen da podnese ostavku zbog optužbi da je uzimao novac za rad koji praktično nije obavljao. Godine 2001. oslobođen je svih optužbi i ubrzo ponovo izabran za poslanika.

Mada je "Fajnenšel tajms" nedavno pisao da samo oni koji žele da MMF ima irelevantnu ulogu mogu da aplaudiraju postavljenju Štros-Kana na čelo, jer je on "pogrešan kandidat, izabran na pogrešan način", većina se ipak slaže da je on čovek koji svojim iskustvom može da ovu organizaciju, suočenu sa krizom identiteta, ponovo učini značajnom.

MMF je osnovan 1945. godine s ciljem da novčanim pozajmicama pomogne razvoj siromašnih, nerazvijenih i prezaduženih država. Danas okuplja 185 država, ali ne odražava i promene koje su se desile u svetu od njegovog osnivanja. Dominantnu ulogu u MMF i danas imaju Evropa i SAD i organizacija ne odražava ekonomski rast koji su postigle na primer Indija i Kina, dok su upravljačka mesta i dalje raspoređena srazmerno ekonomskoj snazi država u vreme osnivanja fonda.

Pred Štros-Kanom je težak zadatak, ali on je već najavio da je spreman da reformiše MMF i da mu vrati relevantnost i legitimitet. On je inače četvrti Francuz koji se našao na čelu MMF. Pre njega, ovu organizaciju su vodili Pjer-Pol Švajcer (1963-1973), Žak de Larozijer (1978-1987) i Mišel Kamdesi (1987-2000).