Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четврти Француз на челу ММФ

Четврти Француз на челу ММФ
Доминик Штрос-Кан (Фото АФП)

Без изненађења, француски социјалиста Доминик Штрос-Кан (58) именован је прекјуче за новог челника Међународног монетарног фонда, за шта је предложен пре неколико месеци и почетком октобра замениће на овом месту Шпанца Родрига де Ратоа. Мада је од самог почетка важио за озбиљног кандидата, Русија је, у жељи да прекине праксу да на челу ММФ буду људи искључиво из западне Европе, готово у последњем тренутку предложила још једног кандидата, али не Руса, већ чешког банкара Жозефа Тосовског, којег, како западни медији примећују, није подржала чак ни чешка влада.
Мада је кандидатура Доминика Штрос-Кана изазвала и неке контроверзне коментаре, већина чланица ЕУ га је подржала чим га је председник Француске Никола Саркози предложио као "најспособнијег" за ову функцију.

Средином септембра његову кандидатуру су подржале и Сједињене Aмеричке Државе, а ни сам Штрос-Кан није седео скрштених руку. У току лета лобирао је у више од 15 земаља, чланица ММФ.

Доминик Штрос-Кан, у Француској познат по надимку ДСК (скраћеница од имена и презимена, иначе у Француској његово презиме многи изговарају Строс-Кан), био је на министарским местима везаним за економију и финансије у социјалистичким владама Едит Кресон, Пјера Берегова и Лионела Жоспена. Рођен 25. априла 1949. године, у јеврејској породици у једном од богатих париских предграђа, Штрос-Кан је део детињства провео у Мароку. У Паризу је студирао на елитном факултету познатом као "Сијанс По" (политичке науке), а завршио је и Високе студије за трговину. Професор економије који је предавао на многим факултетима, међу којима је позната Висока школа за националну администрацију (ЕНА), Штрос-Кан је у политички живот ушао 1986. године као посланик.

Био је противкандидат Сеголен Роајал у оквиру Социјалистичке партије за председника Француске, али када је већина чланства њу изабрала за кандидата, постао је њен финансијски саветник у току кампање. Мада је током кампање тврдио да је Никола Саркози "опасност" за Француску, Штрос-Кан се уз Бернара Кушнера, Жака Ланга и још неке нашао међу политичарима који су пребегли у Саркозијев тим мада он тврди да није одустао од својих уверења. Иначе, представља социјал-либералну левицу мада за себе каже да је социјалдемократа.

Када је именован за министра финансија 1997, одиграо је кључну улогу у увођењу евра и надгледао делимичну приватизацију компанија Франс Телеком и Ер Франс. Две године касније, међутим, био је принуђен да поднесе оставку због оптужби да је узимао новац за рад који практично није обављао. Године 2001. ослобођен је свих оптужби и убрзо поново изабран за посланика.

Мада је "Фајненшел тајмс" недавно писао да само они који желе да ММФ има ирелевантну улогу могу да аплаудирају постављењу Штрос-Кана на чело, јер је он "погрешан кандидат, изабран на погрешан начин", већина се ипак слаже да је он човек који својим искуством може да ову организацију, суочену са кризом идентитета, поново учини значајном.

ММФ је основан 1945. године с циљем да новчаним позајмицама помогне развој сиромашних, неразвијених и презадужених држава. Данас окупља 185 држава, али не одражава и промене које су се десиле у свету од његовог оснивања. Доминантну улогу у ММФ и данас имају Европа и САД и организација не одражава економски раст који су постигле на пример Индија и Кина, док су управљачка места и даље распоређена сразмерно економској снази држава у време оснивања фонда.

Пред Штрос-Каном је тежак задатак, али он је већ најавио да је спреман да реформише ММФ и да му врати релевантност и легитимитет. Он је иначе четврти Француз који се нашао на челу ММФ. Пре њега, ову организацију су водили Пјер-Пол Швајцер (1963-1973), Жак де Ларозијер (1978-1987) и Мишел Камдеси (1987-2000).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.