Srpkinja uči strance izradi mozaika

Slike „bojene” sečenim kamenom, staklom ili oblucima, jedna od najtežih ali i cenjenih likovnih tehnika, za polaznike radionice mozaika naše umetnice Anđelke Radojević su izazov, a za nju prilika da se afirmiše i kao predavač. Tokom protekle dve godine ovoj slikarskoj tehnici naučila je oko 150 polaznika. Držala je predavanja za 45 mozaičara u Južnoj Africi, potom je u Brazilu njenu školu pohađalo njih 50, organizovala je radionicu u Izraelu, zatim u Vrnjačkoj Banji, a ovih dana obuku u hotelu „Bah” u Beogradu prošle su jedna Izraelka i tri polaznice iz Velike Britanije.

– Mozaik je slikarska tehnika posebne finoće, u isto vreme i likovna i primenjena. Njime možete da crtate, slikate i da pravite trodimenzionalne skulpture. Kamen simbolizuje večnost, a mozaik je otporan i trajan. Zato nije slučajno što se prvobitno pojavio u antičko doba u carskim palatama i sakralnim zdanjima – objašnjava mlada umetnica.

Naša sagovornica dodaje da je mozaik apsolutni trend u svetu:

– Taj talas dolazi i kod nas. Mnogi ga rado unose u vlastiti stambeni prostor, u dnevnu sobu, kako bi impresionirali goste. Imala sam priliku da mozaikom opremam i neke vile rezidencijalnog dela na Dedinju.

Pored velikih mozaika, poput Svetog Petra na Topčiderskoj crkvi u Beogradu, višeg od dva metra, Anđelka Radojević sve češće radi i minijaturne koji su zahtevniji, jer iziskuju više koncentracije, vremena, preciznosti i umeća. Iskustvo se podrazumeva, budući da je prvi mozaik napravila krajem 2003, za vreme akademskih studija slikarstva, i od tada čekić ne ispušta iz ruke koja je i dalje nežna, tanana, devojačka.

Poput mnogih, ova uspešna umetnica prvo se afirmisala u svetu, pobrala priznanja i nagrade. Prošle godine učestvovala je na svetskoj smotri mozaika. Umetnici su konkurisali po pozivu. Radove je poslalo njih 38 iz celog sveta, a Anđelka Radojević predstavlja je Srbiju i region.

Većina polaznika radionica mozaika opredeljuje se za školu naše umetnice da bi se usavršili u izradi portreta koji se „boje” kockicama od kamenčića, što se smatra jednim od većih izazova u slikarstvu. Portret načinjen od morskih oblutaka Anđelki je doneo više nagrada i odredio njen umetnički put.

– Portrete sam počela da radim spontano, u devetoj godini, u školi za male talente u „Zamku kulture” u Vrnjačkoj Banji, odakle sam rodom. To su uglavnom bili portreti rađeni u olovci, ugljenu, ulju, temperi, akrilu. Rad na mozaiku je nešto drugačije. Ne imitira slikarstvo i ne prašta greške, jer morate da mislite unapred, da imate jasnu viziju onoga što želite da postignete. To je izazov kome nisam odolela – priznaje naša sagovornica, dodajući da najradije „slika” kamenom, koji se lepo kombinuje s veoma cenjenim murano staklom.

Mozaici u koje ugrađuje 24-karatno zlato i poludrago kamenje takođe imaju svoju „težinu” i šarm.

Istom izazovu nisu odolele ni Izraelka Odri i Engleskinje Vendi, Kim i Melani. One su došle kako bi naučile ili usavršile tehniku mozaika. Naša umetnica iskoristila je priliku i da svoje đake upozna s Beogradom, predstavi naše običaje, kuhinju, da ih odvede na Oplenac u hram Svetog Đorđa i mauzolej dinastije Karađorđević.

– Upečatljiv je mozaik s predstavom patrona crkve Svetog Đorđa koji nosi Karađorđev lik. Ovaj mozaik izrađen je u Veneciji, po nacrtima Paje Jovanovića. Ne propuštam priliku da polaznike odvedem da vide ovo veličanstveno zdanje. Više od 3.500 kvadratnih metara zidnih površina prekriveno je s 40 miliona kockica u 15.000 nijansi – kaže Anđelka, koja upravo pakuje kofere za Ameriku gde će, po pozivu, u Njujorku držati dve radionice mozaika za oko 50 polaznika.

Slavica Berić