Hrvati opet potežu pitanje ugroženosti u Srbiji

Potpredsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (EP) Andrej Plenković zatražio je na prvom jesenjem zasedanju EP u Strazburu zaštitu prava Hrvata u Srbiji, kojih prema popisu iz 2011. ima više od 57.000. Plenković je, kako prenosi Tanjug, u govoru podsetio na nedavnu donaciju srpskog predsednika Tomislava Nikolića koji je predao udžbenike na ćirilici đacima Bunjevcima u Subotici. On je kazao da je „reč o potezu koji je nastavak politike razvodnjavanja hrvatskog korpusa, odnosno hrvatske manjine na teritoriji Srbije”, koju srpska vlast sprovodi od početka devedesetih i naglasio da je takva politika neprihvatljiva.

Plenković je apelovao i da Evropska komisija u pregovorima o pristupanju Srbije EU insistira na poštovanju Sporazuma o zaštiti manjina između Hrvatske i Srbije iz 2004. godine i da to bude jedan od sastavnih elemenata za dalji put Srbije prema Evropskoj uniji. „Očekujemo da ćemo videti Hrvate zastupljene i u srpskim predstavničkim telima i obezbeđivanje sredstava za negovanje jezika, obrazovanje, kao i za kulturu Hrvata u Srbiji”, zaključio je hrvatski predstavnik u EP.

Priča o navodnoj ugroženosti Hrvata u Srbiji aktuelizovana je, da podsetimo, početkom prošle nedelje kada je Ruža Tomašić, hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu i predsednica desničarske Hrvatske stranke prava Ante Starčević, na svom fejsbuk profilu kritikovala Nikolićev potez i pozvala Josipovića i premijera Zorana Milanovića da reaguju. Ona je, inače, ocenila da je reč o „poslednjoj manifestaciji politike uništenja hrvatskog jezika i kulturnog identiteta na tlu Vojvodine”. Josipović se odazvao pozivu Tomašićeve označivši Nikolićev potez kao „nekorektan” i kao „kontinuitet politike koja želi asimilirati Hrvate u Srbiji”. Predsednik Srbije je, pak, uzvratio da Srbija svojim ustavom i zakonima omogućava svim građanima da se izjasne kako žele i da je legitimno pravo Bunjevaca da iskoriste to pravo na Ustavom predviđeni način.

Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Slaven Bačić kaže za „Politiku” da podržava Plenkovićevu izjavu u onom delu koji se odnosi na poziv da se poštuje bilateralni Sporazum o zaštiti manjina između Hrvatske i Srbije potpisan 2004. godine.

„Sredinom oktobra će u Zagrebu biti održan sastanak međuvladinog mešovitog odbora za sprovođenje tog sporazuma. Mi smatramo da se mnoge odredbe tog sporazuma još nedovoljno sprovode. Naš politički zahtev je da imamo garantovano jedno mesto u republičkom i pokrajinskom parlamentu kao što ima srpska zajednica u Hrvatskoj. Najteže stanje je u oblasti obrazovanja, ali to nije slučaj samo sa hrvatskom nego sa svim manjinskim zajednicama”, kaže Bačić.

Ne sporeći pravo nekoga da se izjasni kako hoće, iako se on sam iako Bunjevac izjašnjava kao Hrvat, predsednik HNV tvrdi i da se Bunjevci favorizuju u odnosu na one koji se izjašnjavaju kao Hrvati. Kao primer navodi da se na Pedagoškom fakultetu u Somboru uvodi izborni predmet etno-kulturna istorija Bunjevaca, dok se Hrvatima ne dozvoljava otvaranje katedre za hrvatski jezik na Univerzitetu u Novom Sadu.

Stanje je, kako ističe, ipak bolje nego devedesetih godina pa se, kaže, ne može govoriti o problemu koji Hrvati imaju u Srbiji već više o „otvorenim pitanjima“. 

Reakciju na optužbe Plenkovića juče, i pored obećanja, nismo dobili u Kancelariji za ljudska i manjinska prava koja je neposredno zadužena da se stara o poštovanju prava manjina.  

Potpredsednica Socijalističke partije Srbije Dijana Vukomanović smatra da izjavama poput Plenkovićeve Hrvati koriste EP za prikupljanje poena na svojoj lokalnoj političkoj sceni.

„Očekivala sam da će predstavnici nacionalnog korpusa hrvatske političke scene sa govornica Evropskog parlamenta konačno progovoriti evropskim rečnikom i evropskim porukama ohrabrenja pripadnicima nacionalne manjine srpske i hrvatske zajednice. Ja to tumačim kao jednu neprilagođenost demokratskim standardima i rečniku evropske demokratije. To je proces sazrevanja koji se od njih očekuje”, kaže Vukomanović.

„Oni daju takve ocene jer nemaju kontakt na terenu sa pripadnicima hrvatske zajednice u Srbiji i progovaraju iz nekih svojih predrasuda. Srbija se promenila nabolje”, kategorična je Vukomanovićeva.

Za istoričara i predsednika Naprednog kluba Čedomira Antića nema dileme da ovakve izjave dolaze stoga što je hrvatska država u dubokim problemima.

„Na stvaranju hrvatske nacije i hrvatske države i njihovoj emancipaciji od srpskog naroda, koji je  brojniji i pre njih je imao modernu državu, stvorena je jedna politička snaga koja je ekstremna, koja ima elemente fašizma u svojoj ideologiji. Ti ljudi su izbor hrvatskog naroda, možda ne apsolutne, ali relativne i izuzetno snažne većine. Danas je srpski narod u Hrvatskoj marginalizovan, suštinski obespravljen, uživa samo deo prava koja su mu garantovana ustavnim zakonom”, smatra Antić.

S druge strane, kako kaže, Hrvati u Srbiji koji su malobrojniji nego Srbi u Hrvatskoj, dobili su velika prava samim tim što su manjine dobile velika prava zakonom iz 2005. godine. Ako neka od tih prava ne ostvaruju, zna se, kaže, kako mogu da dođu do njih.

Prema njegovim rečima, Bunjevci nisu Hrvati, i to treba da bude jasno Zagrebu.

„Hrvati imaju puna prava u Srbiji, ali Srbija ne treba da sekundira u pretvaranju Bunjevaca u Hrvate. Ako tako treba da bude, onda neka neko sekundira Srbiji u pretvaranju Muslimana ili Bošnjaka u Srbe”, zaključuje Antić.

Jelena  Cerovina

----------------------------

EU: Politička igra hrvatskog poslanika

BRISEL– Evropska komisija ne shvata ozbiljno izjavu hrvatskog poslanika u Evropskom parlamentu Andreja Plenkovića o ugroženosti hrvatske manjine u Srbiji, rečeno je Tanjugu u sedištu EU.

„To je pokušaj samoreklamiranja na koji svaki poslanik ima pravo, ali mi nemamo nameru da ulazimo u političke igre sa njim”, rekao je za Tanjug funkcioner EU koji je insistirao na anonimnosti.

Potpredsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta i član HDZ Plenković je juče na prvom jesenjem zasedanju EP u Strazburu tražio zaštitu prava Hrvata u Srbiji, koja su po njemu ugrožena upornim pokušajima vlasti da „razvodne” hrvatski nacionalni identitet.

Sagovornik Tanjuga je podsetio da Komisija veoma pažljivo prati stanje u vezi sa pravima nacionalnih manjina u Srbiji i da u poslednjih nekoliko godina nisu zabeleženi slučajevi sistematskog ugrožavanja ni jedne od njih, pa ni hrvatske.

„Uostalom, za malo više od dve nedelje će izaći godišnji izveštaj Komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama u kome će naša ocena biti detaljno izložena”, rekao je Tanjugov izvor.

Do tada iz EK neće biti zvaničnog reagovanja na Plenkovićeve reči, dodao je on.(Tanjug)