Francuska inicijativa za Irak

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Cilj konferencije „za mir i bezbednost u Iraku”, koja je u Parizu okupila predstavnike tridesetak zemalja, bio je da se Francuska stavi na čelo međunarodne koalicije i povede rat protiv Islamske države, džihadista koji su osvojili značajne teritorije u Iraku i Siriji. To je ocena analitičara koji su početkom nedelje pratili skup u Ke d’Orseju na kome su učestvovali šefovi diplomatija pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, irački ministar spoljnih poslova i njegove kolege sa Bliskog istoka, delegacije UN i Arapske lige.

Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus istakao je da su Evropska unija i Arapska liga „glavni dugoročni strateški partneri u Iraku”.

„U pitanju je prijateljska konkurencija sa Sjedinjenim Američkim Državama, ko će da bude bolji međunarodni posrednik, ko će da okupi više prijatelja”, kaže za „Politiku” stručnjak za geopolitička pitanja francuskog informativnog kanala BFM Arold Iman.

Skup u Parizu trebalo je da pripremi diplomatski, vojni i medijski teren za vojnu operaciju. U žargonu NATO-a to se zove „osvajanje srca i uma”.

Rezultat je, u tom smislu, polovičan. Nije postignut dogovor o vojnoj akciji protiv Islamske države, koju već uveliko sprovode SAD, zbog  protivljenja Turske, ali i Nemačke. U zaključcima konferencije govori se o „primerenoj vojnoj pomoći”, u smislu naoružanja, obuke i logistike, što spoljni akteri krize na Bliskom istoku, poput Francuske, Rusije, Irana i zalivskih zemalja već uveliko sprovode u manjoj ili većoj meri.

Iako je Fabijus koristio retoriku severnoatlantskog saveza, u stilu „napad na jednog člana je napad na sve”, koja navodi na zaključak da je u pitanju struktura poput NATO-a, nije postignut sporazum koji bi takav savez ustoličio. Francuska se nada da će to postići unutar sistema Ujedinjenih nacija.

Pariz, koji 2003. godine nije ušao u koaliciju Džordža Buša za rat protiv Sadama Huseina, sada želi da igra ulogu prvog reda u Siriji i Iraku. Razlog su francuske pretenzije na Bliskom istoku.

„Sirija je mnogo bliža Francuskoj nego SAD. Sirija je Liban, a Liban je Francuska. Kao što je to Meksiko za SAD”, kaže analitičar BFM-a.

Bivši ministar spoljnih poslova Dominik de Vilpen, koji je ostao zapamćen po govoru u UN protiv Bušovog rata u Iraku, nazvao je učesnike konferencije u Parizu „mesečarima”, koristeći metaforu kojom je istoričar Kristofer Klark opisao evropske nacije koje su srljale u Prvi svetski rat.

„Uprkos neuspehu svih operacija od 2001. godine, uprkos tome što je očigledno da je Islamska država proizvod ovog niza kontraproduktivnih strategija, nastavljaju da planiraju iste operacije i iste koalicije”, napisao je Vilpen u autorskom tekstu u listu „Liberasion”. „Nema nikoga da ih probudi. Nijedan glas se ne diže da im kaže da ponovo srljaju u zid.”

Bivši ministar spoljnih poslova smatra da će nova akcija samo produbiti podršku Islamskoj državi među sunitima i podstaći dalju međunarodnu mobilizaciju džihadista, među kojima u Iraku već ima državljana 71 zemlje, kako je u ponedeljak saopštio Fabijus. Vilpen je kritikovao i to što u međunarodnoj koaliciji ne učestvuju Rusija, Indija i Kina, zemlje koje se bore protiv islamista na svojoj teritoriji.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je učestvovao na konferenciji u Parizu, zažalio je što nisu pozvani Sirija i Iran, „prirodni saveznici” u borbi protiv Islamske države.

Pariz, koji traži način da obnovi saradnju sa Teheranom iz ekonomskih interesa, pozvao je Iran na konferenciju, ali su se tome oštro suprotstavili Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sunitske naftne monarhije su regionalni protivnici Irana i saveznici SAD i EU, koji računaju na njihovo finansiranje vojnih akcija protiv Islamske države, iako su ove zalivske zemlje prethodno doprinele jačanju džihadističkog pokreta iz rivaliteta prema šiitima.

„Bliski istok je ušao u rat između dve velike grane islama koji može da se uporedi sa verskim ratovima koji su dugo potresali Evropu”, smatra Bernar Geta, analitičar radija Frans enter. Na „balkanizovanom” Bliskom istoku, ocenjuje ovaj komentator, samo bliskoistočne zemlje mogu da reše međusobne probleme, a ne Evropa.