Krvoproliće bez povoda

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. oktobra - Bezbednjaci američke privatne kompanije "Blekvoter" usmrtili su i ranili više od 30 civila na ulici u Bagdadu, pucajući - bez povoda. Takav nalaz upravo je dao visoki vojni zvaničnik SAD, potvrđujući tako izveštaje iračkih vlasti koji demantuju prikaz "blekvoterovaca" po kome su oni vatru otvorili u samoodbrani.

Akcija telohranitelja, koje je Stejt department iznajmio za čuvanje svojih diplomata u Bagdadu, bila je "očigledno pogrešna i preterana" - prenosi danas "Vašington post" izjavu funkcionera, koji nije želeo da mu se pomene ime jer je u toku nekoliko istraga o tom krvoproliću. Ubijeni civili "nisu bili naoružani, niti je iko od pripadnika lokalnih oružanih snaga pucao na blekvoterovce koji su obližnje zasuli rafalima a izgleda i granatama" - konstatovao je takođe.

Osnivač osumnjičene kompanije Erik Prins (38) na saslušanju u kongresnom komitetu tvrdio je da su njegovi momci "odgovarajuće postupili" pošto je "u njihovoj blizini eksplodirala jaka auto-bomba" i da su se potom našli pod "neprijateljskom paljbom koju su otvarali i ljudi u uniformama iračke policije". Iako govore o istom događaju koji se odigrao još 16. septembra, raporti firme i zvaničnika kao da opisuju dve sasvim različite drame.

Sve okolnosti treba da utvrde istrage koje vode - irački organi, a sa američke strane - poslati tim Federalnog istražnog biroa (FBI), Pentagon i parlament. Ako se i definitivno utvrdi odgovornost blekvoterovaca, nije izvesno da će biti sudski kažnjeni, jer "još nije jasno da li američki propisi omogućavaju njihovo gonjenje za tamošnje postupke" dok im je "garantovan imunitet pred iračkim pravosuđem".

Ovdašnji Predstavnički dom je juče odnosom glasova 389:30 usvojio zakon koji precizira odgovornost, pred američkim sudom, bezbednjaka unajmljenih za spoljni rat. Propis, naravno, neće delovati retroaktivno…

Blekvoterovci i ostali unajmljeni telohranitelji i dosad su često upadali u incidentne situacije, ali niko od njih nije zbog toga pozivan na odgovornost pred sudom. Kako je to mogućno - pita se Skot Horton, advokat specijalizovan za ljudska prava.

Kako je mogućno i da je izvršna vlast davala uputstva za surovo saslušavanje zarobljenika a da o tome nije obavestila čak ni zakonodavce - pitaju se kongresmeni, povodom jučerašnjeg napisa "Njujork tajmsa" koji je otkrio postojanje takvih smernica. Republikanskoj Beloj kući opoziciona demokratska većina u parlamentu traži da te akte, donete još pre dve godine, sada dobije na uvid. Pomenuti nalozi "potvrđuju postojanje režima u kome se tajno daju nova tumačenja zakona" - zamera Patrik Lihi, predsedavajući senatskog Komiteta za pravosuđe.

Predsednik Džordž Buš našao je za potrebno da se zbog takvih optužbi hitno obrati javnosti. U današnjem nastupu je izjavio da su primenjene tehnike prema zarobljenicima "i uspešne i zakonite". Američki organi "ne primenjuju torturu" - tvrdi, uz napomenu da je "naš posao da pribavimo informacije koje će nam pomoći da zaštitimo američki narod" i da su takve informacije dobijene od "pojedinih uhapšenika visokog ranga".

Spor s kongresnom većinom će se ipak nastaviti i verovatno zaoštriti. Senatori se već oštre za predstojeće preslišavanje Majkla Mjukejsija - kandidata za novog ministra pravosuđa. Na tu funkciju je ostavku podneo Alberto Gonsales pod pritiskom optužbi da mu je lojalnost prema šefu Bele kuće mestimično bila preča od praktikovanja nezavisnosti pravosuđa.