Крвопролиће без повода

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. октобра - Безбедњаци америчке приватне компаније "Блеквотер" усмртили су и ранили више од 30 цивила на улици у Багдаду, пуцајући - без повода. Такав налаз управо је дао високи војни званичник САД, потврђујући тако извештаје ирачких власти који демантују приказ "блеквотероваца" по коме су они ватру отворили у самоодбрани.

Акција телохранитеља, које је Стејт департмент изнајмио за чување својих дипломата у Багдаду, била је "очигледно погрешна и претерана" - преноси данас "Вашингтон пост" изјаву функционера, који није желео да му се помене име јер је у току неколико истрага о том крвопролићу. Убијени цивили "нису били наоружани, нити је ико од припадника локалних оружаних снага пуцао на блеквотеровце који су оближње засули рафалима а изгледа и гранатама" - констатовао је такође.

Оснивач осумњичене компаније Ерик Принс (38) на саслушању у конгресном комитету тврдио је да су његови момци "одговарајуће поступили" пошто је "у њиховој близини експлодирала јака ауто-бомба" и да су се потом нашли под "непријатељском паљбом коју су отварали и људи у униформама ирачке полиције". Иако говоре о истом догађају који се одиграо још 16. септембра, рапорти фирме и званичника као да описују две сасвим различите драме.

Све околности треба да утврде истраге које воде - ирачки органи, а са америчке стране - послати тим Федералног истражног бироа (ФБИ), Пентагон и парламент. Ако се и дефинитивно утврди одговорност блеквотероваца, није извесно да ће бити судски кажњени, јер "још није јасно да ли амерички прописи омогућавају њихово гоњење за тамошње поступке" док им је "гарантован имунитет пред ирачким правосуђем".

Овдашњи Представнички дом је јуче односом гласова 389:30 усвојио закон који прецизира одговорност, пред америчким судом, безбедњака унајмљених за спољни рат. Пропис, наравно, неће деловати ретроактивно…

Блеквотеровци и остали унајмљени телохранитељи и досад су често упадали у инцидентне ситуације, али нико од њих није због тога позиван на одговорност пред судом. Како је то могућно - пита се Скот Хортон, адвокат специјализован за људска права.

Како је могућно и да је извршна власт давала упутства за сурово саслушавање заробљеника а да о томе није обавестила чак ни законодавце - питају се конгресмени, поводом јучерашњег написа "Њујорк тајмса" који је открио постојање таквих смерница. Републиканској Белој кући опозициона демократска већина у парламенту тражи да те акте, донете још пре две године, сада добије на увид. Поменути налози "потврђују постојање режима у коме се тајно дају нова тумачења закона" - замера Патрик Лихи, председавајући сенатског Комитета за правосуђе.

Председник Џорџ Буш нашао је за потребно да се због таквих оптужби хитно обрати јавности. У данашњем наступу је изјавио да су примењене технике према заробљеницима "и успешне и законите". Амерички органи "не примењују тортуру" - тврди, уз напомену да је "наш посао да прибавимо информације које ће нам помоћи да заштитимо амерички народ" и да су такве информације добијене од "појединих ухапшеника високог ранга".

Спор с конгресном већином ће се ипак наставити и вероватно заоштрити. Сенатори се већ оштре за предстојеће преслишавање Мајкла Мјукејсија - кандидата за новог министра правосуђа. На ту функцију је оставку поднео Алберто Гонсалес под притиском оптужби да му је лојалност према шефу Беле куће местимично била преча од практиковања независности правосуђа.