Lični bankrot – da ili ne

Kriza je mnoge građane osiromašila, ali niko od njih zvanično nije bankrotirao. Mnogi jesu bankrot, ali im to nigde ne piše crno na belo. Osim u duši. Naprosto, kod nas institucija ličnog bankrota ne postoji uprkos tome što se u javnosti priča da ima poprilično kandidata čije bi se lične finansije mogle staviti pod starateljstvo. Takvog propisa još nema ni u najavi.

Kod nas se obično govori da je takav institut već uveden u Hrvatskoj, ali tamošnje Ministarstvo pravosuđa tek radi na nacrtu zakona o uvođenju ličnog bankrota na osnovu kojeg bi prezaduženi građani dobili priliku za novi početak.

Građani duguju za struju, komunalije, porez na imovinu, bankama. Dug za grejanje građana je oko 15 milijardi dinara, za struju oko osam milijardi dinara. U tečaju je trenutno preko 670.000 kredita, a nešto preko šest odsto njih je u docnji. To praktično znači da korisnici oko 36.000 zajmova imaju problem da ih vrate. Dodatno, 248.000 tekućih računa je u docnji, kao i gotovo 80.000 kreditnih kartica.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da bi uvođenje ličnog bankrota bila dobra stvar, jer bi neko ko bi po osnovu duga finansijskoj instituciji mogao da izgubi svu imovinu, bio zaštićen u smislu da mu mora biti obezbeđena osnovna egzistencija

– Hipotetički kada nema ličnog bankrota, banka može baš sve da uzme čoveku koji nije u stanju da isplati dugovanja. Banke se najčešće obezbede pomoću hipoteke, administrativne zabrane na platu, a ima i zaloga. Pa, ako je dužnik stavio hipoteku, i ne može da plaća kredit, cela kuća će otići na doboš. Na primer, u slučaju ličnog bankrota, hipoteka ili administrativna zabrana na platu ne bi važila u potpunosti, već bi se odnosila na deo kuće, odnosno plate. Imao bi bar pravo na nužni smeštaj i minimalna primanja, kaže Nikolić.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović upozorava da lični bankrot „nije naivan”, pa čak ni psihološki, jer tako javno pokazujete da niste sposobni da vodite svoje finansije, što dalje znači da će vaša porodica morati da sluša novog staratelja kojeg će joj dodeliti sud.

– Kada proglase bankrot, građani proglašavaju da nisu sposobni da izvršavaju svoje obaveze, što ima svoje posledice. To ne znači da ste se oslobodili dugova, već dobijate zakonskog staratelja koji od tog trenutka vodi računa o vašim privatnim finansijama. Od tog trenutka dobijaćete samo onoliko novca koliko vam je potrebno za najneophodnije namirnice, dok će ostalo ići na otplatu duga, objašnjava Musabegović.

Vaš dug se tako restrukturira, dodaje on, i razlaže se u zavisnosti od toga koliki su mesečni prihodi i kolika je imovina.

Ekonomska struka kaže da se individualnim stečajem omogućava fizičkom licu koje ne može da plati dugove, da posle određenog perioda bude oslobođeno od većine obaveza tako da mu omogući novi finansijski početak. Sa druge strane, neobezbeđenim poveriocima omogućava se neki vid prinudnog namirenja.

Zahtev za pokretanje individualnog stečaja može podneti sam dužnik ili neko od poverilaca. Stečajni dužnik gubi kontrolu nad svojom imovinom, a njom upravlja upravnik slično stečajnom upravniku kod pravnih lica. On ima zadatak da imovinu unovči kako bi se iz nje naplatili poverioci u skladu sa isplatnim redovima. Dužniku se određuju sredstva potrebna za život, odnosno jedan deo njegovih stalnih mesečnih primanja, ako ih ima, izuzet je od izvršenja. Ne mogu mu se oduzeti odeća, obuća, predmeti za ličnu upotrebu, hrana, ogrev. Određuje mu se količina struje koju može da potroši što bi značilo tuširanje jednom nedeljno.

Slično kao i kod stečajnog postupka koji se vodi nad imovinom pravnog lica prekidaju se svi pravni postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Prednost individualnog stečaja predstavlja mogućnost za novi finansijski početak dužnika što bi trebalo da ga podstakne da ne izbegava izmirenje dugova.

Narodna banka Srbije jesvojevremeno predložila da stečaj fizičkog lica dobije i pravnu formu. To bi, kažu, bilo u obostranom interesu dužnika i poverilaca i omogućilo bi veću stopu naplate problematičnih kredita, onih kod kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana.

– Rast stope problematičnih kredita u bankarskom sistemu može da dovede do smanjenja ukupnog iznosa kredita što ima negativne efekte na privrednu aktivnost, a time i na društveno bogatstvo. Takođe, rastom stope problematičnih kredita može doći do problema sa likvidnošću i solventnošću banaka koje u svom portfelju imaju te kredite. Zato je potrebno, iz predostrožnosti, usvojiti propise koji omogućavaju stečaj fizičkih lica, iako je stopa problematičnih kredita kod stanovništva u ovom trenutku relativno niska – navode u NBS.

Pošto stečajna procedura nije u nadležnosti NBS oni ne mogu da budu predlagač ovog zakona, ali može svaki narodni poslanik, vlada, Skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača, Zaštitnik građana.

J.Rabrenović