Лични банкрот – да или не

Криза је многе грађане осиромашила, али нико од њих званично није банкротирао. Многи јесу банкрот, али им то нигде не пише црно на бело. Осим у души. Напросто, код нас институција личног банкрота не постоји упркос томе што се у јавности прича да има поприлично кандидата чије би се личне финансије могле ставити под старатељство. Таквог прописа још нема ни у најави.

Код нас се обично говори да је такав институт већ уведен у Хрватској, али тамошње Министарство правосуђа тек ради на нацрту закона о увођењу личног банкрота на основу којег би презадужени грађани добили прилику за нови почетак.

Грађани дугују за струју, комуналије, порез на имовину, банкама. Дуг за грејање грађана је око 15 милијарди динара, за струју око осам милијарди динара. У течају је тренутно преко 670.000 кредита, а нешто преко шест одсто њих је у доцњи. То практично значи да корисници око 36.000 зајмова имају проблем да их врате. Додатно, 248.000 текућих рачуна је у доцњи, као и готово 80.000 кредитних картица.

Економиста Горан Николић сматра да би увођење личног банкрота била добра ствар, јер би неко ко би по основу дуга финансијској институцији могао да изгуби сву имовину, био заштићен у смислу да му мора бити обезбеђена основна егзистенција

– Хипотетички када нема личног банкрота, банка може баш све да узме човеку који није у стању да исплати дуговања. Банке се најчешће обезбеде помоћу хипотеке, административне забране на плату, а има и залога. Па, ако је дужник ставио хипотеку, и не може да плаћа кредит, цела кућа ће отићи на добош. На пример, у случају личног банкрота, хипотека или административна забрана на плату не би важила у потпуности, већ би се односила на део куће, односно плате. Имао би бар право на нужни смештај и минимална примања, каже Николић.

С друге стране, професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић упозорава да лични банкрот „није наиван”, па чак ни психолошки, јер тако јавно показујете да нисте способни да водите своје финансије, што даље значи да ће ваша породица морати да слуша новог старатеља којег ће јој доделити суд.

– Када прогласе банкрот, грађани проглашавају да нису способни да извршавају своје обавезе, што има своје последице. То не значи да сте се ослободили дугова, већ добијате законског старатеља који од тог тренутка води рачуна о вашим приватним финансијама. Од тог тренутка добијаћете само онолико новца колико вам је потребно за најнеопходније намирнице, док ће остало ићи на отплату дуга, објашњава Мусабеговић.

Ваш дуг се тако реструктурира, додаје он, и разлаже се у зависности од тога колики су месечни приходи и колика је имовина.

Економска струка каже да се индивидуалним стечајем омогућава физичком лицу које не може да плати дугове, да после одређеног периода буде ослобођено од већине обавеза тако да му омогући нови финансијски почетак. Са друге стране, необезбеђеним повериоцима омогућава се неки вид принудног намирења.

Захтев за покретање индивидуалног стечаја може поднети сам дужник или неко од поверилаца. Стечајни дужник губи контролу над својом имовином, а њом управља управник слично стечајном управнику код правних лица. Он има задатак да имовину уновчи како би се из ње наплатили повериоци у складу са исплатним редовима. Дужнику се одређују средства потребна за живот, односно један део његових сталних месечних примања, ако их има, изузет је од извршења. Не могу му се одузети одећа, обућа, предмети за личну употребу, храна, огрев. Одређује му се количина струје коју може да потроши што би значило туширање једном недељно.

Слично као и код стечајног поступка који се води над имовином правног лица прекидају се сви правни поступци у односу на стечајног дужника и његову имовину. Предност индивидуалног стечаја представља могућност за нови финансијски почетак дужника што би требало да га подстакне да не избегава измирење дугова.

Народна банка Србије јесвојевремено предложила да стечај физичког лица добије и правну форму. То би, кажу, било у обостраном интересу дужника и поверилаца и омогућило би већу стопу наплате проблематичних кредита, оних код којих је дужник у доцњи дуже од 90 дана.

– Раст стопе проблематичних кредита у банкарском систему може да доведе до смањења укупног износа кредита што има негативне ефекте на привредну активност, а тиме и на друштвено богатство. Такође, растом стопе проблематичних кредита може доћи до проблема са ликвидношћу и солвентношћу банака које у свом портфељу имају те кредите. Зато је потребно, из предострожности, усвојити прописе који омогућавају стечај физичких лица, иако је стопа проблематичних кредита код становништва у овом тренутку релативно ниска – наводе у НБС.

Пошто стечајна процедура није у надлежности НБС они не могу да буду предлагач овог закона, али може сваки народни посланик, влада, Скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача, Заштитник грађана.

Ј.Рабреновић