Pesma za doba pune slobode

Postoji izreka po kojoj se detinjstvo završava onoga dana kada na ulici vidite baricu i to shvatite kao prepreku, a ne kao priliku. A drugi karakterističan period najranije mladosti, prema mnogima je, takozvano vetropirstvo. To je period kada se čini da možete sve. To je i vreme prvih ljubavi, period kad ste dete, ali odraslo. A ukoliko tu mladost izražavate na buran način, ne sumnjajte da će vas prozvati – vetropirom, kao u kompoziciji „Vetropir” američke grupe „Asosijeišen”.

Kada jedna kompozicija dospe na prvo mesto džez-liste najslušanijih to nedvosmisleno ukazuje na njenu muzičku univerzalnost. Originalno snimljena kao pop numera, „Vetropir” je pravo priznanje dobila kada ju je u svoj repertoar uvrstio nezaboravni džez gitarista Ves Montgomeri.

Napisao ju je Ratan Fridmen, a „Asosijeišen” su je snimili 1967. Od strane kritičara odmah je svrstana u kategoriju „sunčanog popa”, muzike koja je slavila život, ljubav i svaki dan proveden u sreći. I zaista „Vetropir” ne može da izazove nikakva druga osećanja sem blagosti.

Pesma je posvećena osobi koja je još mlada da otvoreno iznese svoja osećanja, koja još uvek veruje u svet oko sebe i koja ne želi nikoga da povredi. Možda je upravo takva poruka bila potrebna publici u godinama kada se rokenrol činio kao jedina brana svemu lošem što se dešavalo.

Interesantno je da je tekst kompozicije, u originalu, bio posvećen muškoj osobi. Ipak, pesma je snimljena kao da se radi o ženskoj osobi. Tim povodom bezbroj puta se nametalo pitanje ko je u stvari bio lik iz pesme i šta je on Ratanu značio? Kako je autor objasnio, njegova zamisao je bila da glavni junak pesme bude muškog roda, a radilo se tek o karakteru koji se u jednom trenutku 1967. neosetno „ušančio” u njegovoj glavi.

Grupa „Asosijeišen” potiče iz Kalifornije, što je na neki način i odredilo njen muzički stil. Bili su specifični u svakom pogledu, sa posebnim zvukom i vešto aranžiranim vokalima, i kao i mnogi pre i posle njih prolazili su kroz česte personalne promene. Šezdesete godine bile su vreme njihovog najvećeg uspeha, što je bilo prirodno pošto je vreme „dece cveća” među konzumentima „lakih nota” stvorilo atmosferu idealnu za tu vrstu muzike.

Grupa se okupljala postepeno. U početku su je činili Džuls Aleksander i Teri Kirkmen, koji su se upoznali u vreme kada je Aleksander služio vojsku na Havajima. Tokom svirki u klubu „Trubadur” u Los Anđelesu na kratko im se pridružio Dag Dilard, a potom su krenule promene koje su u pojedinim trenucima uključivale i čuvenu Kas Eliot iz grupe „Mamas end papas”, ili ništa manje slavnog Dejvida Krozbija. Bend je u jednom trenutku narastao na 13 promenljivih članova. Tada je prvi put upotrebljena i kovanica – folk rok.

Granicu slave probili su kompozicijom „Dolazi i Meri”, što je trebalo da asocira na marihuanu. Usledio je album „Negovanje”, koji je napisao Kirkmen i septembra 1966. postao je prvi album grupe „Asosijeišen”.

Kakve su pesme pravili najbolje potvrđuje činjenica da su ih mnogi uvrštavali u sopstvene repertoare i to ne zarad pukog popunjavanja vremena. Ploče su im se prodavale u milionskim tiražima.

Vetropir

Ko to viri

Ispod stepenica

Izgovarajući ime

Lakše od vazduha

Ko se tako uvija

Da mi pokaže dugu

Svi znaju,

To je – vetropir

Ko to lunja

Ulicama grada

Smešeći se

Na svakoga koga sretne

Ko se trudi

Da zadrži svaki trenutak

Svi znaju,

To je – vetropir

A vetropir ima olujne oči

Koje zasijaju na zvuk laži

Vetropir ima i krila da poleti

Iznad oblaka, iznad oblaka

Ko to lunja

Ulicama grada

Smešeći se

Na svakoga koga sretne

Ko se trudi

Da zadrži svaki trenutak

Svi znaju, to je – vetropir