Zlatare četiri puta meta lopova

U poslednjih desetak dana u prestonici su opljačkane dve zlatare – jedna u Bulevaru kralja Aleksandra, gde su dvojica muškaraca naoružana pištoljem ukrala oko 300 grama zlata, a druga na Terazijama, gde je mladić preteći radnici plastičnim pištoljem ukrao zlato u vrednosti od oko tri i po miliona dinara. Policija je uspela odmah da uhvati pljačkaša sa Terazija i pronađe zlato, a za drugom dvojicom još traga. Pljačke su se dogodile u malom vremenskom razmaku, ali situacija nije alarmantna jer su ove godine orobljene četiri juvelirnice, za razliku od prošle kada je na meti lopova bilo 14 zlatara.

–  Prošle godine smo uspeli da rešimo deset razbojništava, što se odmah odrazilo na ovu godinu, pa je smanjen broj pokradenih zlatara.

Pljačkom juvelirnica ne bavi se posebna grupa razbojnika, već su oni specijalizovani i za pljačke banaka i menjačnica. Njihov cilj je da što pre uđu u objekat, uzmu novac ili dragocenosti i brzo pobegnu. Zbog toga je važno i da zlatari sami porade na obezbeđenju svojih lokala – kaže Aleksandar Janković, šef Odseka za suzbijanje razbojništava.

Jedna od mera koju policija preporučuje za objekte poput zlatara jeste da uvedu bolji video-nadzor.

– Vlasnici obično ne plaćaju obezbeđenje jer im se to ne isplati, ali je većina njih ipak uvela kamere. Mnogi uvedu video-nadzor, ali ne i onaj koji „pamti” snimak, što u slučaju pljačke ili razbojništva nama ne može da pomogne. Zbog toga je važno da juveliri imaju savremeniju opremu koja „pamti” snimke u poslednjih pet do sedam dana. Važne su i kamere u okolini zlatara, pa bi uvođenje što većeg broja kamera u gradu znatno olakšao naš posao – objašnjava Janković i ističe da savremene tehnologije nude veliki broj mogućnosti kada je reč o obezbeđenju objekata.

– Svi vlasnici koji imaju android telefone i internet mogu svojim aparatima da prate rad kamera i ono što se zbiva u njihovoj radnji – kaže Janković.

U objektima koji raspolažu novcem ili vrednostima kao što su juvelirnice vlasnici bi osim kamera trebalo da postave i vrata koja rade na taster.

– Za zlatare je ova vrsta obezbeđenja možda i najpodesnija, jer vlasnik daljinskim upravljačem može da kontroliše ko mu ulazi u objekat i ko izlazi iz njega. U slučaju da se na vratima pojavi neko sumnjiv,  sa kapuljačom ili kapom natučenom na oči, ima mogućnost da ga ne pusti. Inače, u razvijenim zemljama već odavno važi pravilo da klijenti ne mogu da uđu u banku ili sličan objekat sa kapom na glavi. Kod nas to pravilo još ne važi – napominje Janković.

On pojašnjava da takva vrata ne koštaju puno, da je reč o običnim interfonskim vratima.

– Ni jedna vrata ne koštaju mnogo ako se ima u vidu kolika se šteta i pretrpljeni strah nanese vlasniku prilikom pljačke. Radi sprečavanja provala potrebno je da vlasnici postave rešetke na ulaz i izlog, jer ih one sprečavaju da brzo opljačkaju lokal – kaže Janković

B. Vasiljević