Златаре четири пута мета лопова

У последњих десетак дана у престоници су опљачкане две златаре – једна у Булевару краља Александра, где су двојица мушкараца наоружана пиштољем украла око 300 грама злата, а друга на Теразијама, где је младић претећи радници пластичним пиштољем украо злато у вредности од око три и по милиона динара. Полиција је успела одмах да ухвати пљачкаша са Теразија и пронађе злато, а за другом двојицом још трага. Пљачке су се догодиле у малом временском размаку, али ситуација није алармантна јер су ове године оробљене четири јувелирнице, за разлику од прошле када је на мети лопова било 14 златара.

–  Прошле године смо успели да решимо десет разбојништава, што се одмах одразило на ову годину, па је смањен број покрадених златара.

Пљачком јувелирница не бави се посебна група разбојника, већ су они специјализовани и за пљачке банака и мењачница. Њихов циљ је да што пре уђу у објекат, узму новац или драгоцености и брзо побегну. Због тога је важно и да златари сами пораде на обезбеђењу својих локала – каже Александар Јанковић, шеф Одсека за сузбијање разбојништава.

Једна од мера коју полиција препоручује за објекте попут златара јесте да уведу бољи видео-надзор.

– Власници обично не плаћају обезбеђење јер им се то не исплати, али је већина њих ипак увела камере. Многи уведу видео-надзор, али не и онај који „памти” снимак, што у случају пљачке или разбојништва нама не може да помогне. Због тога је важно да јувелири имају савременију опрему која „памти” снимке у последњих пет до седам дана. Важне су и камере у околини златара, па би увођење што већег броја камера у граду знатно олакшао наш посао – објашњава Јанковић и истиче да савремене технологије нуде велики број могућности када је реч о обезбеђењу објеката.

– Сви власници који имају андроид телефоне и интернет могу својим апаратима да прате рад камера и оно што се збива у њиховој радњи – каже Јанковић.

У објектима који располажу новцем или вредностима као што су јувелирнице власници би осим камера требало да поставе и врата која раде на тастер.

– За златаре је ова врста обезбеђења можда и најподеснија, јер власник даљинским управљачем може да контролише ко му улази у објекат и ко излази из њега. У случају да се на вратима појави неко сумњив,  са капуљачом или капом натученом на очи, има могућност да га не пусти. Иначе, у развијеним земљама већ одавно важи правило да клијенти не могу да уђу у банку или сличан објекат са капом на глави. Код нас то правило још не важи – напомиње Јанковић.

Он појашњава да таква врата не коштају пуно, да је реч о обичним интерфонским вратима.

– Ни једна врата не коштају много ако се има у виду колика се штета и претрпљени страх нанесе власнику приликом пљачке. Ради спречавања провала потребно је да власници поставе решетке на улаз и излог, јер их оне спречавају да брзо опљачкају локал – каже Јанковић

Б. Васиљевић