Dragomir izbrisan po drugi put

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 10. oktobra – "Našoj domovini se posle pobede u desetodnevnom ratu prohtelo da se oproba i na polju etničkog čišćenja, odlučila se za mekanu varijantu, za civilno usmrćenje živih građana njihovim brisanjem iz knjige stanovnika. To je za svaku osudu, znamo ko je to naredio i ko je bio na vlasti, to su isti ljudi koji danas huškaju narod da ‘ne platimo odštetu špekulantima’. Da izbrisanima nisu nezakonito oduzeli sva prava za deceniju i po – odštete ne bi ni bilo. A ako odštetu dobije svaki posrnuli političar koga sud oslobodi, onda još više sleduje izbrisanima." Ovo je jedan od poslednjih zapisa na sajtu ljubljanskog "Dnevnika" koji je, na dan kada je sanduk sa zemnim ostacima Dragomira Petronjića i trometarskim konopcem kojim je bio vezan spušten u raku, otvorio debatu o "slučaju Celjanina Petronjića" i postupku države prema "izbrisanima".

Iako se polovina od preko 200 diskutanata slaže sa državnim aktom etničkog čišćenja, zanimljivo je da velika većina nema ništa protiv toga da država porodici Petronjić isplati odštetu zato što su dva NN policajca 3. septembra 1992. bez sudske odluke, a na osnovu tajnih direktiva zvaničnika MUP-a Slovenije, deportovali "Srbina u ratom zahvaćenu Hrvatsku". Ako je suditi prema rečima Aleksandra Čeferina, iz ugledne ljubljanske advokatske kancelarije, sudsko isterivanje pravde neće biti lako, jer "porodica može da podnese tužbu za odštetu, ali samo ako od smrti gospodina Petronjića nije prošlo više od tri godine".

S obzirom na to da je u umrlici (i na krstu na Dragomirovoj humci) datum smrti jednak danu kada je prijavljen nestanak pre 15 godina, jasno je da će biti potrebna žustra argumentacija da uveri sud da je porodica tek prošle sedmice obaveštena o pogibiji, pri čemu su poznate samo okolnosti (mučenje, metak u potiljak), dok tačan datum i mesto likvidacije nisu. Time se bavi tužilaštvo u Travniku, uz skromne izglede da će utvrditi stratište na kome je Dragomir pogubljen jer su njegove kosti zajedno sa još sedamdesetak Srba i Bošnjaka nekoliko puta izmeštane, zakopavane i iskopavane, odvožene i najzad zatrpane u NN grob iz koga su 2002. prenesene u Visoko gde su do 25. 9. 2007. čekale na DNK potvrdu.

Službena zabeleška federalnih organa BiH u kojoj je kao datum Dragomirove smrti ubeležen datum njegovog nestanka u svetlu slovenačkih zakona postaje prepreka za uspeh tužbenog zahteva porodice Petronjić prema slovenačkoj državi i odgovornima iz državne uprave čija je politika "brisanja" poslala Dragomira u smrt. Zastarevanje, međutim, neće spasti od utvrđivanja odgovornosti ni državu, ni njene visoke činovnike krive za "brisanje" i Dragomirov usud jer je po članu 373. Kaznenog zakona (saznajemo od sudije Okružnog suda u Ljubljani) uvek moguće sankcionisati zločine protiv čovečnosti i kršenja međunarodnog prava jer oni, prema članu 116 KZ – nikad ne zastarevaju. "Apsolutno svi koji su odgovorni za ‘brisanje ljudi’ posredno su odgovorni i za smrt gospodina Petronjića. Da je gospodin Petronjić ostao u Sloveniji, verovatno bi još bio živ i ne bi ovako završio", kaže advokat Čeferin, uveren da je "iz kaznenopravnog vidika gonjenje aktera (krivaca za Petronjićevu deportaciju) gotovo nemoguće, ali zato ostaje tužba protiv države koja ima dobre šanse za uspeh".

Današnje saopštenje portparola slovenačke policije Nuške Tavčar, da "u operativnim evidencijama policije o Dragomiru Petronjiću ne postoji nijedan zapis" i da "zbog vremenske distance nije moguće utvrditi da li je Petronjić stvarno odstranjen iz države", otkriva da će se država poslužiti svim sredstvima da "opere ruke" od Dragomira. Da podsetimo, predstavnici policije su prilikom prethodnih novinarskih pitanja – zašto je civil izručen potencijalno neprijateljskoj strani, što se kosi sa ženevskim konvencijama – lakonski odgovarali da "policajci nisu znali za rat u Hrvatskoj i Bosni". Sada, kada se zna da je posledično Dragomir ubijen, birokratija se dosetila taktike "čistih ruku" preko "praznih arhiva", pa portparol policije tvrdi – "nemamo ni podatke da li je Dragomir bio nastanjen u prelaznom domu za strance" jer je "policija počela da vodi evidenciju o odstranjenim strancima tek 1997".

Trag o nezakonitostima koje je policija "počistila" iz svojih arhiva postoji, srećom, u sudskim zapisima. "Politika" ima dokument Su 02/2007 koji je 7. 3. 2007. (šest meseci uoči vesti da je Dragomir mrtav) potpisao Darko Belak, predsednik okružnog suda u Celju; u odgovoru suda na pitanja našeg lista o postupku protiv Petronjića, do tančina je opisano da je "na predlog policijske stanice Šentjur (kod Celja) 3. 9. 1992. u skraćenom postupku izdata odluka protiv optuženog Dragomira Petronjića… koja je postala pravosnažna 12. 3. 1992". I još: "Iz opisanog proizilazi da sudija nije izrekao meru odstranjivanja stranca (iz države)."