Upozoravao sam da Nenad Popović radi protiv Koštunice

Srbija ne sme da ulazi u čvrste političke i vojne saveze ni s Evropskom unijom, ni s Rusijom, neutralnost po oba osnova je najbolji izbor, to je i izvorni princip Demokratske stranke Srbije, na kome je osnovana i koga treba da se drži i dalje, kaže Miloš Aligrudić, potpredsednik ove stranke i kandidat za njenog predsednika o kome će se odlučivati 12. oktobra. Aligrudić, međutim, ističe da je Srbija okružena Evropskom unijom i da, bez članstva u njoj, mora pronaći najbolji način za saradnju na svim poljima, ali samo u obostranom interesu.

Zalažete se za izvorni program, uz njegovu moderniju prezentaciju?

Politička neutralnost obezbeđuje slobodu državi, a najnoviji procesi u Evropi, naročito sukobi oko „ukrajinske krize”, najbolje pokazuje da je to najbolji put Srbije. Ova ideja na poslednjim izborima nije dobila dovoljnu podršku građana, iz raznih razloga, ali se njena vrednost u današnjim okolnostima pokazuje u punom izražaju, zato će nam biti lakše da je sada približimo građanima, da je bolje razumeju i na tome ćemo svojski radi. Trudićemo se da naša poruka, uz primenu nekih novih sredstava, stigne do svakog građanina, da bude takva da je svako razume.

Predlažete debeogradizaciju Srbije i uređenje odnosa s najbližim susedima, EU, na mnogo bolji način, kako biste uredili te odnose sa EU?

Debeogradizacija države podrazumeva snaženje svih njenih delova podjednako, a u stranačkoj organizaciji to znači rukovodstvo koje će biti sastavljeno od najsposobnijih ljudi iz svih naših krajeva. Takvo rukovodstvo DSS će i imati ako ja postanem predsednik. Važno je da čujemo svaki kraj, da nikog ne zapostavimo i da imamo spremna rešenja iz svih sfera života koja ćemo ponuditi na izborima.

Saradnja sa EU?

Evropska unija je svuda oko nas, to je naš najveći sused, moramo se potruditi da imamo što bolju saradnju. Te odnose bi trebalo graditi onako kako to čine Švajcarska, Norveška, Island, znači uređivati svoje zakonodavstvo tako da ono omogućava i pospešuje ekonomsku, tehnološku, kulturnu, sve vrste saradnje, ali potrebno je sačuvati punu nezavisnost u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Želimo najbolju moguću saradnju, ali u obostranom interesu i samo dotle dok ona odgovara i nama i EU.

Rekli ste da želite ne samo da DSS pređe cenzus na sledećim izborima, već i da bude nosilac vlasti, ko vam je prihvatljiv kao partner SNS, DS?

Mislim da se do sada pokazalo da je Srbiji dobro onda kada je DSS u vlasti. Trudićemo se da građane podsetimo na to, da im našu politiku približimo, da dobijemo poverenje i da tu politiku sprovedemo u interesu svih. Što se tiče koalicija na nacionalnom nivou, spremni smo da razgovaramo sa onim strankama koje su spremne da preispitaju svoju evrofanatičnu politiku jer će brzo doći vreme kada se građanima mora reći da je put u EU zatvoren.

Vaš protivkandidat Sanda Rašković Ivić zalaže se za politiku koja će biti okrenuta ka istoku i Rusiji?

Za Srbiju je najbolje da bude slobodna, da sarađuje sa svima, mislim da čak ni Rusiji tako nešto ne bi odgovaralo zbog ukupne međunarodne situacije.

Donedavni potpredsednik DSS-a Nenad Popović osnovao je svoju stranku, a tvrdi da DSS bez Vojislava Koštunice ne postoji?

Bio sam među prvima u stranci koji su upozoravali da Nenad Popović radi protiv interesa DSS-a i da će ga napustiti. Njegov odnos prema Vojislavu Koštunici i njegove izjave su pitanje elementarne kulture. On nama, koji smo s Koštunicom osnivali stranku i 20 godina bili njegovi saborci, objašnjava ko je Koštunica i šta on za stranku znači.

Šta je Koštunica za vas?

Osnivač stranke, veliki državnik, istorijska ličnost i DSS nikako to ne sme da zaboravi, kao ni principe na kojima je osnovan. Popovićeva priča je samo nevešt izgovor za napuštanje stranke i pokušaj otimanja delova njene organizacije podmićivanjem. To je i razlog što s njim ne može biti saradnje, pa mi nije jasno kako mojoj protivkandidatkinji ne smeta ovakvo Popovićevo delovanje, već najavljuje saradnju s njim. Za mene je prioritetno osnaženje DSS-a, a verujem da on može vrlo brzo da se stabilizuje i da na sledećim izborima dobije poverenje građana.

-------------------------------------------------------------

Nauk od oca

Stalno ističete da vam je vrlo važno da doprete do „običnih” građana, da od njih dobijete poverenje i da radite u njihovom interesu?

Od svog oca sam naučio da je „mali”, „običan” čovek najvažniji. Moj otac Slobodan Aligrudić je bio veliki glumac, koga su ti „mali” ljudi silno voleli i poštovali, a to mu je bilo važnije od sve slave koju je uživao. Ispričao mi je kako je njegov Atelje 212 šezdesetih godina gostovao u nekom gradu i kako je gradsko rukovodstvo organizovalo večeru u restoranu, ali tu nije bilo mesta za tehničko osoblje koje je učestvovalo u pripremi predstave. Otac nije hteo da večera bez njih, pa su zajedno otišli i „pozajmili” pozorišni autobus i u znak protesta ga vozikali po gradu. Pozorište ga je administrativno kaznilo, ali su ga zato ljudi voleli i poštovali. Bez tehničkog osoblja nema predstave, bez zadovoljnog  čoveka nema srećne države.