Упозоравао сам да Ненад Поповић ради против Коштунице

Србија не сме да улази у чврсте политичке и војне савезе ни с Европском унијом, ни с Русијом, неутралност по оба основа је најбољи избор, то је и изворни принцип Демократске странке Србије, на коме је основана и кога треба да се држи и даље, каже Милош Алигрудић, потпредседник ове странке и кандидат за њеног председника о коме ће се одлучивати 12. октобра. Алигрудић, међутим, истиче да је Србија окружена Европском унијом и да, без чланства у њој, мора пронаћи најбољи начин за сарадњу на свим пољима, али само у обостраном интересу.

Залажете се за изворни програм, уз његову модернију презентацију?

Политичка неутралност обезбеђује слободу држави, а најновији процеси у Европи, нарочито сукоби око „украјинске кризе”, најбоље показује да је то најбољи пут Србије. Ова идеја на последњим изборима није добила довољну подршку грађана, из разних разлога, али се њена вредност у данашњим околностима показује у пуном изражају, зато ће нам бити лакше да је сада приближимо грађанима, да је боље разумеју и на томе ћемо својски ради. Трудићемо се да наша порука, уз примену неких нових средстава, стигне до сваког грађанина, да буде таква да је свако разуме.

Предлажете дебеоградизацију Србије и уређење односа с најближим суседима, ЕУ, на много бољи начин, како бисте уредили те односе са ЕУ?

Дебеоградизација државе подразумева снажење свих њених делова подједнако, а у страначкој организацији то значи руководство које ће бити састављено од најспособнијих људи из свих наших крајева. Такво руководство ДСС ће и имати ако ја постанем председник. Важно је да чујемо сваки крај, да никог не запоставимо и да имамо спремна решења из свих сфера живота која ћемо понудити на изборима.

Сарадња са ЕУ?

Европска унија је свуда око нас, то је наш највећи сусед, морамо се потрудити да имамо што бољу сарадњу. Те односе би требало градити онако како то чине Швајцарска, Норвешка, Исланд, значи уређивати своје законодавство тако да оно омогућава и поспешује економску, технолошку, културну, све врсте сарадње, али потребно је сачувати пуну независност у унутрашњој и спољној политици. Желимо најбољу могућу сарадњу, али у обостраном интересу и само дотле док она одговара и нама и ЕУ.

Рекли сте да желите не само да ДСС пређе цензус на следећим изборима, већ и да буде носилац власти, ко вам је прихватљив као партнер СНС, ДС?

Мислим да се до сада показало да је Србији добро онда када је ДСС у власти. Трудићемо се да грађане подсетимо на то, да им нашу политику приближимо, да добијемо поверење и да ту политику спроведемо у интересу свих. Што се тиче коалиција на националном нивоу, спремни смо да разговарамо са оним странкама које су спремне да преиспитају своју еврофанатичну политику јер ће брзо доћи време када се грађанима мора рећи да је пут у ЕУ затворен.

Ваш противкандидат Санда Рашковић Ивић залаже се за политику која ће бити окренута ка истоку и Русији?

За Србију је најбоље да буде слободна, да сарађује са свима, мислим да чак ни Русији тако нешто не би одговарало због укупне међународне ситуације.

Донедавни потпредседник ДСС-а Ненад Поповић основао је своју странку, а тврди да ДСС без Војислава Коштунице не постоји?

Био сам међу првима у странци који су упозоравали да Ненад Поповић ради против интереса ДСС-а и да ће га напустити. Његов однос према Војиславу Коштуници и његове изјаве су питање елементарне културе. Он нама, који смо с Коштуницом оснивали странку и 20 година били његови саборци, објашњава ко је Коштуница и шта он за странку значи.

Шта је Коштуница за вас?

Оснивач странке, велики државник, историјска личност и ДСС никако то не сме да заборави, као ни принципе на којима је основан. Поповићева прича је само невешт изговор за напуштање странке и покушај отимања делова њене организације подмићивањем. То је и разлог што с њим не може бити сарадње, па ми није јасно како мојој противкандидаткињи не смета овакво Поповићево деловање, већ најављује сарадњу с њим. За мене је приоритетно оснажење ДСС-а, а верујем да он може врло брзо да се стабилизује и да на следећим изборима добије поверење грађана.

-------------------------------------------------------------

Наук од оца

Стално истичете да вам је врло важно да допрете до „обичних” грађана, да од њих добијете поверење и да радите у њиховом интересу?

Од свог оца сам научио да је „мали”, „обичан” човек најважнији. Мој отац Слободан Алигрудић је био велики глумац, кога су ти „мали” људи силно волели и поштовали, а то му је било важније од све славе коју је уживао. Испричао ми је како је његов Атеље 212 шездесетих година гостовао у неком граду и како је градско руководство организовало вечеру у ресторану, али ту није било места за техничко особље које је учествовало у припреми представе. Отац није хтео да вечера без њих, па су заједно отишли и „позајмили” позоришни аутобус и у знак протеста га возикали по граду. Позориште га је административно казнило, али су га зато људи волели и поштовали. Без техничког особља нема представе, без задовољног  човека нема срећне државе.