Čekaćemo bar još pola decenije

Na šesto učešće na evropskim prvenstvima, prvo sa novim imenom i obeležjima, fudbalska reprezentacija Srbije moraće da sačeka bar još pola decenije (do 2012). Jer, iluzorno je verovati da će se do kraja tekućih kvalifikacija dogoditi neko čudo, koje će omogućiti izabranicima Havijera Klementea da se ipak plasiraju u Austriju i Švajcarsku 2008. godine. Ruku na srce, oni to nisu ni zaslužili. U to nas je uverila i najnovija blamaža u Jerevanu. Ni najveći pesimisti nisu mogli da pretpostave da će Jermenija u svakom pogledu nadigrati srpsku selekciju, koja apsolutno ničim nije potvrdila ulogu favorita u ovom meču. Domaćin je nadtrčao naše igrače, uverio u svoje tehničke i taktičke sposobnosti, povremeno se poigravajući sa Klementeovim momcima proturajući im loptu kroz noge i svih 90 minuta pokazao kako se igra za nacionalni tim. Izgarali su Jermeni na svakom delu terenu i u svakom trenutku, bez obzira na činjenicu da im ovaj meč u pogledu konačnog plasmana u Prvoj kvalifikacionoj grupi i nije mnogo značio.

Još jedno bledo izdanje reprezentacije Srbije, koja je igrala bez volje, nedovoljne borbenosti i angažovanja, plana i pravih rešenja, samo je potvrdilo da smo daleko od Evropskog prvenstva. Nade da se nasumice može doći do željenog uspeha nisu bile realne, što se videlo već na prvom koraku (a trebalo ih je biti još tri: Azerbejdžan, Kazahstan i Poljska).

Srećno osvojen bod nije (a i ne sme) sakrio brojne "stare" mane u našoj selekciji. Utisak je da nam i dalje ponajviše nedostaje lider na terenu, a sa njim zajedno i kvalitetnija igra na sredini terena, bez koje nema ni valjanog napada, ni valjane odbrane. Takođe, problem je i u odnosu prema obavezama (dobro nam poznati sistem "lako ćemo"), spremnosti i rešenosti da se u državnom timu pruži maksimum, pa čak i nedovoljnoj obučenosti pojedinih.

Prosto je neverovatno, da u situaciji kada je potrebno da se po svaku cenu juri pobeda, rival, odavno "prežaljen" i prozvan "autsajderom", u svim elementima nadvisi naše momke. Samo su neverovatna sreća i kvalitet protivnika spasili srpski fudbalski brod da ne potone u Jerevanu u još dublju agoniju.

Ponovio je Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, reči selektora Klementea da od ovih mi bolje igrače nemamo. U redu, prihvatimo i da jeste tako. Međutim, ti isti fudbaleri igraju u Mančester junajtedu, Interu, Portu, PSV-u, Valensiji, Fiorentini, Verderu, Lansu... Dakle, igraju u jakim (da ne kažemo najjačim) evropskim klubovima. Da nemaju odgovarajući kvalitet sigurno ih ne bi ni trpeli "na zapadu". Pitanje je zbog čega oni u dresu nacionalne selekcije ne pružaju onoliko koliko mogu, odnosno koliko daju u svojim klubovima. U njihov patriotizam ne treba sumnjati. Nije u pitanju ni novac, a šta u stvari jeste trebalo bi da odgovore stručnjaci, pa i ljudi koji su u kući fudbala odgovorni za rad i rezultate reprezentacije.

Godine i velika takmičenja prolaze, a mi nikako da se dozovemo pameti. Propustili smo Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji 2002, kontinentalna prvenstva 2004. u Portugaliji i najverovatnije ovo predstojeće 2008. u Austriji i Švajcarskoj, a o učinku na Svetskom šampionatu u Nemačkoj 2006. na kojem smo bili ubedljivo poslednji 32. je suvišno i govoriti. Nadajmo se da će po završetku ovog kvalifikacionog ciklusa Fudbalski savez Srbije izvući pouke, najzad raščistiti odnose u našem najpopularnijem sportu, odrediti prioritete i sa jasnim planom i ciljem okrenuti se narednim obavezama.

--------------------------------------------------------------------------

Samo jedna pobeda

Srpska reprezentacija je ove godine na sedam utakmica (sve kvalifikacione) zabeležila samo jednu pobedu i to u Helsinkiju protiv Finske 2:0. Rezultatski neuspešna 2007. je počela debaklom u Alma Ati u duelu s Kazahstanom (1:2), nastavila beogradskim remijem sa Portugalijom (1.1), lekcijom u Briselu od Belgije (2:3), po jednim bodom iz duela sa Finskom (kod kuće 0:0) i Portugalijom (u gostima 1.1) i ovim poslednjim u Jerevanu sa Jermenijom (0:0).

--------------------------------------------------------------------------

Problem "autsajderi"

Istorija se ponavlja, pa je tako naša reprezentacija i u ovim kvalifikacijama za šampionat Starog kontinenta zabeležila solidne rezultate u mečevima sa direktnim konkurentima Portugalijom (dva remija), Finskom (pobeda i nerešeno) i Poljskom (remi u gostima). Problem su opet bile utakmice protiv takozvanih autsajdera. Pre četiri godine dogodio nam se Azerbejdžan, a sada redom Kazahstan i Jermenija. Očigledno da imamo problem sa bivšim sovjetskim republikama, kao i ranije sa SSSR-om.

--------------------------------------------------------------------------

Čudo jedini spas

Srbija još nije izgubila matematičke šanse da se kvalifikuje za šampionat u Austriji i Švajcarskoj. Da bi do toga došlo, uz obavezne sve tri pobede do kraja kvalifikacija, potrebno je i da Poljska kod kuće ne savlada Belgiju, ili da Portugalija u naredna tri meča osvoji manje od šest bodova. Dakle, ostalo je da se nadamo čudu, mada kako su izabranici Havijera Klementea igrali do sada niti je to realno, niti smo zaslužili da se nađemo na najvećoj smotri kontinentalnog fudbala.

--------------------------------------------------------------------------

Srušena tradicija

Naša selekcija je do sada pet puta učestvovala na prvenstvima Evrope, odnosno na svakom drugom – neparnom takmičenju. Ovoga puta smo srušili tu tradiciju, pošto nas na 13. šampionatu najverovatnije neće biti. Podsetimo, nekadašnji "plavi" su igrali 1960. u Francuskoj, 1968. u Italiji, 1976. u Jugoslaviji, 1984. ponovo u Francuskoj i 2000. u Belgiji i Holandiji, dok su 1992. vraćeni iz Švedske.