Ratni bubnjevi u Ankari

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul 16. oktobra – Turska je na korak do vojne intervencije u severnom Iraku. Vlada je sinoć zatražila od parlamenta da, shodno slovu ustava, odobri prekograničnu vojnu intervenciju. Poslanici Medžlisa će, nema sumnje, aminovati taj potez, iako bi to moglo da otvori novi front u regionu. Borba protiv kurdskih pobunjenika je jedno od retkih pitanja o kojem i vlada i opozicija imaju jedinstven stav.

"To bi izazvalo haos u severnom Iraku", stižu upozorenja sa svih strana, pre svega iz Bagdada i Vašingtona, prenosi istanbulska  štampa.

Nesagledive posledice

Turska armija na ovaj način želi da jednom zavazda raskrsti sa pripadnicima zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), čiji su pripadnici – njih oko tri hiljade – našli skrovište u susednoj zemlji. Oni odatle, boreći se za autonomiju svog naroda u jugoistočnoj Anadoliji, povremeno upadaju u Tursku i izvode oružane akcije u kojima sve češće stradaju i vojnici i civili. Svi dosadašnji  apeli upućeni Iraku, a pre svega SAD, da stanu na put teroristima, ostali su bez odjeka, ili na praznim obećanjima. Premijera Tajipa Erdogana, koji se zbog toga našao na žestokom udaru domaće javnosti, izdalo je strpljenje i povukao je riskantan potez.

U Ankari su svesni da se igraju vatrom koja bi mogla da zapali region. Već se pravi odstupnica. "Usvajanje predloga u parlamentu ne znači da će operacija biti automatski izvedena. To će biti urađeno u pravo vreme i u pravim okolnostima", objasnio je premijer Erdogan. 

Mimo najave, u Ankaru je danas doputovao potpredsednik Iraka Tarik al Hašemi koji će pokušati da nagovori domaćine da odustanu od vojne intervencije. "Irak je protiv prekogranične operacije Turske. Šansu treba dati diplomatiji", prenela je njegovu izjavu lokalna NTV stanica.

Dve zemlje su krajem septembra potpisale sporazum o saradnji (obaveštajnoj i finansijskoj) u borbi  protiv pripadnika PKK-a koji su na listi terorističkih grupa u svetu. Tom prilikom, međutim, nisu našle zajednički jezik oko turske intervencije, na čemu je u razgovorima Ankara insistirala.

Očekivanja od SAD

U Ankari su svesni da od Bagdada ne treba previše očekivati, pošto tamošnja vlada već četiri godine ne može da izađe na kraj ni sa domaćim pobunjenicima i pripadnicima Al Kaide. Sve oči su sada uprte u Vašington, čiji su se odnosi sa Turskom našli na velikim iskušenjima zbog inicijative u Kongresu o priznavanju genocida nad Jermenima.

"Mi mnogo očekujemo od američke administracije u rešavanju ovog problema", ističu danas u vladi u Ankari.

Pentagon se našao na raspeću: između strateškog savezništva sa Ankarom, koje traje decenijama i, na drugoj strani, saradnje sa iračkim Kurdima, koji igraju značajnu ulogu u stabilnosti severnog Iraka. Vojna intervencija bi, bez sumnje, izazvala otvaranje novog fronta na kome se ne bi znalo ko u koga puca. Pogotovo što tamošnji Kurdi, njih više od četiri miliona, prema najnovijim izveštajima, u tom slučaju ne bi sedeli skrštenih ruku.

"Mi, kao vlada provincije Kurdistan, nećemo dozvoliti da naša teritorija bude korišćena za napade iz bilo koje susedne zemlje. PKK pravi probleme, ne samo Turskoj, nego i nama. Ali to pitanje se ne može rešiti ratom nego političkim rešenjem", upozorio je Ankaru premijer kurdistanske regionalne vlade u Iraku  Nehirvan Barzani.

Ratni bubnjevi u Ankari mogu da se čuju danima. Armija uveliko razrađuje plan vojne intervencije. Pešadija treba da upadne u severni Irak na prostoru od 360 kilometara, gde se nalaze logori terorista. Ona će imati snažnu podršku  artiljerije, helikoptera i aviona.