Ратни бубњеви у Анкари

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул 16. октобра – Турска је на корак до војне интервенције у северном Ираку. Влада је синоћ затражила од парламента да, сходно слову устава, одобри прекограничну војну интервенцију. Посланици Меџлиса ће, нема сумње, аминовати тај потез, иако би то могло да отвори нови фронт у региону. Борба против курдских побуњеника је једно од ретких питања о којем и влада и опозиција имају јединствен став.

"То би изазвало хаос у северном Ираку", стижу упозорења са свих страна, пре свега из Багдада и Вашингтона, преноси истанбулска  штампа.

Несагледиве последице

Турска армија на овај начин жели да једном завазда раскрсти са припадницима забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК), чији су припадници – њих око три хиљаде – нашли скровиште у суседној земљи. Они одатле, борећи се за аутономију свог народа у југоисточној Анадолији, повремено упадају у Турску и изводе оружане акције у којима све чешће страдају и војници и цивили. Сви досадашњи  апели упућени Ираку, а пре свега САД, да стану на пут терористима, остали су без одјека, или на празним обећањима. Премијера Тајипа Ердогана, који се због тога нашао на жестоком удару домаће јавности, издало је стрпљење и повукао је рискантан потез.

У Анкари су свесни да се играју ватром која би могла да запали регион. Већ се прави одступница. "Усвајање предлога у парламенту не значи да ће операција бити аутоматски изведена. То ће бити урађено у право време и у правим околностима", објаснио је премијер Ердоган. 

Мимо најаве, у Анкару је данас допутовао потпредседник Ирака Тарик ал Хашеми који ће покушати да наговори домаћине да одустану од војне интервенције. "Ирак је против прекограничне операције Турске. Шансу треба дати дипломатији", пренела је његову изјаву локална НТВ станица.

Две земље су крајем септембра потписале споразум о сарадњи (обавештајној и финансијској) у борби  против припадника ПКК-а који су на листи терористичких група у свету. Том приликом, међутим, нису нашле заједнички језик око турске интервенције, на чему је у разговорима Анкара инсистирала.

Очекивања од САД

У Анкари су свесни да од Багдада не треба превише очекивати, пошто тамошња влада већ четири године не може да изађе на крај ни са домаћим побуњеницима и припадницима Ал Каиде. Све очи су сада упрте у Вашингтон, чији су се односи са Турском нашли на великим искушењима због иницијативе у Конгресу о признавању геноцида над Јерменима.

"Ми много очекујемо од америчке администрације у решавању овог проблема", истичу данас у влади у Анкари.

Пентагон се нашао на распећу: између стратешког савезништва са Анкаром, које траје деценијама и, на другој страни, сарадње са ирачким Курдима, који играју значајну улогу у стабилности северног Ирака. Војна интервенција би, без сумње, изазвала отварање новог фронта на коме се не би знало ко у кога пуца. Поготово што тамошњи Курди, њих више од четири милиона, према најновијим извештајима, у том случају не би седели скрштених руку.

"Ми, као влада провинције Курдистан, нећемо дозволити да наша територија буде коришћена за нападе из било које суседне земље. ПКК прави проблеме, не само Турској, него и нама. Али то питање се не може решити ратом него политичким решењем", упозорио је Анкару премијер курдистанске регионалне владе у Ираку  Нехирван Барзани.

Ратни бубњеви у Анкари могу да се чују данима. Армија увелико разрађује план војне интервенције. Пешадија треба да упадне у северни Ирак на простору од 360 километара, где се налазе логори терориста. Она ће имати снажну подршку  артиљерије, хеликоптера и авиона.