Dačićeve poruke Raduloviću – prosleđivane Šariću

Specijalno tužilaštvo u optužnom predlogu protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta ministra policije Ivice Dačića predlaže da se kao dokaz pred sudom pregledaju poruke koje su, na dan hapšenja klana Darka Šarića u Urugvaju, 15. oktobra 2009. godine, razmenjivali Dačić i odbegli Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana. U obrazloženju optužnice, u koju je „Politika” ekskluzivno imala uvid, navodi se da je Ivica Dačić na dan kada je sprovedena akcija Balkanski ratnik, u 14.56 časova poslao SMS Raduloviću sa broja 063 222-059 koji je tada koristio.

Tužilaštvo navodi da je, u vreme dok su u Urugvaju hapšeni Šarićevi ljudi i zaplenjene dve tone kokaina na jahti Maui, Rodoljub Radulović, koji je kasnije optužen kao jedan od najbližih Šarićevih saradnika za šverc droge, intenzivno komunicirao sa Dačićem i Lazarevićem.

Kako piše u optužnom predlogu, presretnuta je poruka koju je Radulović poslao Dačiću sa broja 063 212-621, 15. oktobra 2009. godine u 14.53 časa. Tri minuta kasnije, Dačić je sa istog broja odgovorio Raduloviću. U 15.01, Radulović šalje SMS Lazareviću, u 15.14 njih dvojica razgovaraju telefonom, a u 15.19 Radulović šalje još jednu poruku Dačiću. U 16.45 Radulović je Dačiću poslao još jednu poruku, a u međuvremenu je više puta razgovarao sa Lazarevićem. Šta piše u ovim porukama i da li će Ivica Dačić, sada ministar spoljnih poslova, biti svedok u procesu koji treba da utvrdi kako su iz policije do Šarićevih ljudi „curile” poverljive informacije, znaće se kada počne suđenje pred sudskim većem kojem će predsedavati sudija Danko Laušević.

U optužnom predlogu koji je potpisao Saša Ivanić, zamenik specijalnog tužioca zadužen za sve procese protiv Šarićevog klana, za odavanje službene tajne i udruživanje radi vršenja krivičnih dela terete se Branko Lazarević, sada zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, a živi u Atini, Boris Gara, bivši zamenik načelnika službe za specijalne istražne metode, Radovan Štrbac, advokat i Rodoljub Radulović, za kojim je raspisana poternica. Tužilaštvo navodi da je Lazarević za cinkarenje policijskih informacija od Radulovića dobio mobilni telefon „blekberi” vredan 700 evra i predlaže da mu taj telefon bude oduzet.

Tužilaštvo u optužnici predlaže da sud Branku Lazareviću izrekne najmanje tri godine zatvora, Borisu Gari jednu, a Štrpcu i Raduloviću po dve godine.

Prema optužbi, Branko Lazarević je od jula 2008. do 15. oktobra 2009. godine bio pripadnik Šarićeve organizovane kriminalne grupe. Njegova uloga, navodi Ivanić, bila je da kao šef kabineta ministra policije pribavlja informacije o merama koje policija preduzima prema Šarićevom klanu, a posebno o prisluškivanjima i merama nadzora, što je proglašeno službenom tajnom. Cilj je bio, zaključuje se u optužnici, da tako onemogući policiju u prikupljanju dokaza protiv Šarića, a kao Lazarevićev motiv navodi se koristoljublje.

Tužilaštvo navodi da je Lazarević saopštavao poverljive podatke Raduloviću i Štrpcu o tome da je protiv Šarića u toku istraga zbog sumnje da se bavi trgovinom narkoticima, a protiv Štrpca zbog pranja novca. Boris Gara, koji je sprovodio naredbe istražnog sudije, neovlašćeno je svoja saznanja saopštavao Lazareviću. Radulović je, prema optužnici, od Lazarevića tražio da mu proveri šta policija istražuje. Sastajali su se u Lazarevićevom kabinetu u Palati Srbija i u kafiću Zodijak na Senjaku. Prema tvrdnjama tužilaštva, 21. decembra 2008. godine Radulović je Lazareviću dao obećani mobilni telefon na Topčiderskoj zvezdi.

Lazarević je, navodi se dalje, preneo informacije da se po naredbi istražnog sudije sprovode mere nadzora komunikacije, da je u toku pretkrivični postupak. On je Štrpcu u svom kabinetu rekao o istrazi protiv njega i obećao da će ga blagovremeno obavestiti o eventualnoj odluci policije o hapšenju. Boris Gara, piše u optužnici, 21. aprila 2009. godine u kafiću „Portobelo” u Beogradu, otkrio je Lazareviću da se protiv članova grupe sprovode mere nadzora, kao i dokaze koji su do tada prikupljeni. Rekao mu je da se u presretnutim komunikacijama pominju Lazarević, Štrbac i svedok Mile Jerković.

U prilog svojim navodima, tužilaštvo ističe da je po dobijanju ovih informacija grupa promenila način komuniciranja, tako što se umesto reči novac pominje reč herbicidi. „Nisam još dobio one herbicide”, rekao je Štrbac u jednom od presretnutih razgovora. Zatim su prekinuti svi do tada učestali razgovori između Štrpca i Šarića.

Svedoci Mile Jerković i Draško Vuković

Kao ključnog svedoka da je sve bilo onako kako piše u optužnici, tužilaštvo predlaže kontroverznog biznismena Mileta Jerkovića, koji je glavni svedok i u procesu za pranje novca. Jerković navodi da mu je Štrbac rekao da je od Lazarevića dobio informaciju „da ih slušaju” i da će ih on dalje obaveštavati o svemu, kao i da su ta saznanja preneli Šariću.

Značajan za tužilaštvo biće i Draško Vuković, svedok saradnik u procesu protiv Šarićevog klana, čijim se članovima kroz više optužnica pripisuje šverc šest tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Vuković je izjavio da mu je pokojni Dragan Dudić Fric, krajem 2008. godine rekao da BIA prati i prisluškuje članove grupe, posle čega su svi prešli na skrivenu internet komunikaciju.

Branilac: Politički predmet

– Ovo je predmet za dnevno političke potrebe i verujem da će ga sudija proglasiti prioritetnim. Nema nijednog dokaza protiv okrivljenih. Optužni predlog se zasniva na iskazu Mileta Jerkovića, koji je u postupku za pranje novca već dezavuisan i obezvređen. Tom čoveku se ne može verovati. Sva komunikacija između Lazarevića i Štrpca bila je u okviru odnosa klijenta i advokata – kaže advokat Ilija Radulović, branilac Radovana Štrpca.