Дачићеве поруке Радуловићу – прослеђиване Шарићу

Специјално тужилаштво у оптужном предлогу против Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета министра полиције Ивице Дачића предлаже да се као доказ пред судом прегледају поруке које су, на дан хапшења клана Дарка Шарића у Уругвају, 15. октобра 2009. године, размењивали Дачић и одбегли Родољуб Радуловић, звани Миша Банана. У образложењу оптужнице, у коју је „Политика” ексклузивно имала увид, наводи се да је Ивица Дачић на дан када је спроведена акција Балкански ратник, у 14.56 часова послао СМС Радуловићу са броја 063 222-059 који је тада користио.

Тужилаштво наводи да је, у време док су у Уругвају хапшени Шарићеви људи и заплењене две тоне кокаина на јахти Мауи, Родољуб Радуловић, који је касније оптужен као један од најближих Шарићевих сарадника за шверц дроге, интензивно комуницирао са Дачићем и Лазаревићем.

Како пише у оптужном предлогу, пресретнута је порука коју је Радуловић послао Дачићу са броја 063 212-621, 15. октобра 2009. године у 14.53 часа. Три минута касније, Дачић је са истог броја одговорио Радуловићу. У 15.01, Радуловић шаље СМС Лазаревићу, у 15.14 њих двојица разговарају телефоном, а у 15.19 Радуловић шаље још једну поруку Дачићу. У 16.45 Радуловић је Дачићу послао још једну поруку, а у међувремену је више пута разговарао са Лазаревићем. Шта пише у овим порукама и да ли ће Ивица Дачић, сада министар спољних послова, бити сведок у процесу који треба да утврди како су из полиције до Шарићевих људи „цуриле” поверљиве информације, знаће се када почне суђење пред судским већем којем ће председавати судија Данко Лаушевић.

У оптужном предлогу који је потписао Саша Иванић, заменик специјалног тужиоца задужен за све процесе против Шарићевог клана, за одавање службене тајне и удруживање ради вршења кривичних дела терете се Бранко Лазаревић, сада запослен у Министарству спољних послова, а живи у Атини, Борис Гара, бивши заменик начелника службе за специјалне истражне методе, Радован Штрбац, адвокат и Родољуб Радуловић, за којим је расписана потерница. Тужилаштво наводи да је Лазаревић за цинкарење полицијских информација од Радуловића добио мобилни телефон „блекбери” вредан 700 евра и предлаже да му тај телефон буде одузет.

Тужилаштво у оптужници предлаже да суд Бранку Лазаревићу изрекне најмање три године затвора, Борису Гари једну, а Штрпцу и Радуловићу по две године.

Према оптужби, Бранко Лазаревић је од јула 2008. до 15. октобра 2009. године био припадник Шарићеве организоване криминалне групе. Његова улога, наводи Иванић, била је да као шеф кабинета министра полиције прибавља информације о мерама које полиција предузима према Шарићевом клану, а посебно о прислушкивањима и мерама надзора, што је проглашено службеном тајном. Циљ је био, закључује се у оптужници, да тако онемогући полицију у прикупљању доказа против Шарића, а као Лазаревићев мотив наводи се користољубље.

Тужилаштво наводи да је Лазаревић саопштавао поверљиве податке Радуловићу и Штрпцу о томе да је против Шарића у току истрага због сумње да се бави трговином наркотицима, а против Штрпца због прања новца. Борис Гара, који је спроводио наредбе истражног судије, неовлашћено је своја сазнања саопштавао Лазаревићу. Радуловић је, према оптужници, од Лазаревића тражио да му провери шта полиција истражује. Састајали су се у Лазаревићевом кабинету у Палати Србија и у кафићу Зодијак на Сењаку. Према тврдњама тужилаштва, 21. децембра 2008. године Радуловић је Лазаревићу дао обећани мобилни телефон на Топчидерској звезди.

Лазаревић је, наводи се даље, пренео информације да се по наредби истражног судије спроводе мере надзора комуникације, да је у току преткривични поступак. Он је Штрпцу у свом кабинету рекао о истрази против њега и обећао да ће га благовремено обавестити о евентуалној одлуци полиције о хапшењу. Борис Гара, пише у оптужници, 21. априла 2009. године у кафићу „Портобело” у Београду, открио је Лазаревићу да се против чланова групе спроводе мере надзора, као и доказе који су до тада прикупљени. Рекао му је да се у пресретнутим комуникацијама помињу Лазаревић, Штрбац и сведок Миле Јерковић.

У прилог својим наводима, тужилаштво истиче да је по добијању ових информација група променила начин комуницирања, тако што се уместо речи новац помиње реч хербициди. „Нисам још добио оне хербициде”, рекао је Штрбац у једном од пресретнутих разговора. Затим су прекинути сви до тада учестали разговори између Штрпца и Шарића.

Сведоци Миле Јерковић и Драшко Вуковић

Као кључног сведока да је све било онако како пише у оптужници, тужилаштво предлаже контроверзног бизнисмена Милета Јерковића, који је главни сведок и у процесу за прање новца. Јерковић наводи да му је Штрбац рекао да је од Лазаревића добио информацију „да их слушају” и да ће их он даље обавештавати о свему, као и да су та сазнања пренели Шарићу.

Значајан за тужилаштво биће и Драшко Вуковић, сведок сарадник у процесу против Шарићевог клана, чијим се члановима кроз више оптужница приписује шверц шест тона кокаина из Јужне Америке у Европу. Вуковић је изјавио да му је покојни Драган Дудић Фриц, крајем 2008. године рекао да БИА прати и прислушкује чланове групе, после чега су сви прешли на скривену интернет комуникацију.

Бранилац: Политички предмет

– Ово је предмет за дневно политичке потребе и верујем да ће га судија прогласити приоритетним. Нема ниједног доказа против окривљених. Оптужни предлог се заснива на исказу Милета Јерковића, који је у поступку за прање новца већ дезавуисан и обезвређен. Том човеку се не може веровати. Сва комуникација између Лазаревића и Штрпца била је у оквиру односа клијента и адвоката – каже адвокат Илија Радуловић, бранилац Радована Штрпца.