Mo­re mi­ra i sa­rad­nje

Ka­spij­sko mo­re, ili je­ze­ro ka­ko ga ne­ki kva­li­fi­ku­ju, vo­de­na je po­vr­ši­na du­gač­ka 1.030 ki­lo­me­ta­ra i ima po­vr­ši­nu 371.000 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, a okru­žu­ju ga gra­ni­ce pet dr­ža­va: Azer­bej­dža­na, Ira­na, Ka­zah­sta­na, Ru­si­je i Turk­me­ni­je. Po­li­tič­ki po­lo­žaj Ka­spij­skog mo­ra uvek je imao va­žan zna­čaj ka­ko za ze­mlje ko­je ga okru­žu­ju ta­ko i za dru­ge, po­seb­no one za­in­te­re­so­va­ne za pri­rod­na bo­gat­stva ko­je ono kri­je. 

Sta­ri na­ro­di ko­ji su ov­de ži­ve­li sma­tra­li su ga za oke­an, de­li­mič­no zbog to­ga što mu je vo­da sla­na, a de­li­mič­no i zbog ne­pre­gled­no­sti nje­go­ve po­vr­ši­ne. Ka­ko na­vo­de isto­ri­ča­ri, ime je do­bi­lo pre­ma drev­nim sta­nov­ni­ci­ma ovog kra­ja sve­ta – na­ro­du Ka­spi – ko­ji je ov­de ne­ka­da ži­veo.

Na­sta­lo je usled tek­ton­skih po­re­me­ća­ja pre mno­go mi­le­ni­ju­ma ko­ji su ga, prak­tič­no, odvo­ji­li od ostat­ka svet­skih mo­ra i pre­tvo­ri­li u sa­mo­svoj­nu ce­li­nu. Usled či­nje­ni­ce da se u nje­ga uli­va 130 re­ka, me­đu ko­ji­ma su naj­ve­će Vol­ga i Ural, sa­li­ni­tet mu ni­je ujed­na­čen na svim de­lo­vi­ma. Ta­ko­đe, ka­rak­te­ri­stič­no je za Ka­spij­sko mo­re to što je, za­jed­nič­kom od­lu­kom pet pri­o­bal­nih dr­ža­va, u nje­ga za­bra­njen ula­zak bro­do­vi­ma sa tu­đim za­sta­va­ma.

                                                             +  +  +  +

U cen­tar me­đu­na­rod­ne pa­žnje Ka­spij­sko mo­re je do­spe­lo kra­jem pro­šlog me­se­ca ka­da je u ru­skom gra­du Astra­ha­nu odr­žan sa­mit pet pri­o­bal­nih dr­ža­va na ko­jem je, iz­me­đu osta­log, a na in­si­sti­ra­nje Ru­si­je i Ira­na, is­tak­nu­to da će sva­ki pri­stup tu­đih oru­ža­nih sna­ga na ovim pro­sto­ri­ma bi­ti od­mah one­mo­gu­ćen. Ka­ko je ta­da na­gla­še­no, se­tom fun­da­men­tal­nih prin­ci­pa ga­ran­to­va­ni su sta­bil­nost i bez­bed­nost čla­ni­ca, kao i da sa­mo po­me­nu­te dr­ža­ve mo­gu ov­de da ima­ju svo­je voj­ne ba­ze. Ka­ko je pro­tu­ma­če­no, ovo je uči­nje­no usled to­ga što i Ru­si­ja i Iran tre­nut­no ne­ma­ju baš naj­pri­sni­je od­no­se sa po­je­di­nim za­pad­nim dr­ža­va­ma, po­seb­no sa SAD. Isto­vre­me­no, ovim se ne do­vo­di u pi­ta­nje rast sa­rad­nje ze­ma­lja re­gi­o­na sa ame­rič­kim i dru­gim part­ne­ri­ma.

Ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za, de­ve­de­se­tih go­di­na, i u ve­zi sa ti­me sti­ca­njem sop­stve­nog su­ve­re­ni­te­ta mno­gih biv­ših so­vjet­skih dr­ža­va, stvo­re­na je po­seb­na si­tu­a­ci­ja i na pro­sto­ru Ka­spij­skog mo­ra. Mno­ge za­pad­ne kom­pa­ni­je vi­de­le su ov­de od­lič­nu pri­li­ku za in­ve­sti­ra­nje, a po­li­tič­ki li­de­ri ve­li­kih ze­ma­lja shva­ti­li su no­ve okol­no­sti kao po­lje za sop­stve­no de­lo­va­nje i ja­ča­nje uti­ca­ja svo­jih dr­ža­va. 

Ka­ko se 1998. iz­ra­zio ame­rič­ki po­li­ti­čar Dik Čej­ni: „Ne mo­gu da za­mi­slim vre­me u ko­jem se je­dan re­gi­on ova­ko na­glo raz­vi­jao i po­stao stra­te­ški va­žan kao ka­spij­ski.“

Upra­vo sto­ga, me­đu­sob­nim od­no­si­ma „ka­spij­ske pe­tor­ke“ pred­sto­ji „fi­no po­de­ša­va­nje“, po­seb­no u sfe­ri pra­va na ko­ri­šće­nje mor­skih du­bi­na.

„Svi pro­ble­mi mo­ra­ju da bu­du re­ša­va­ni u kru­gu pe­tor­ke ko­ja ras­po­la­že su­ve­re­nim pra­vi­ma ka­da je u pi­ta­nju od­nos pre­ma mo­ru i nje­go­vim re­sur­si­ma”, na­gla­sio je u Astra­ha­nu ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin. 

Na­gla­še­na je i oba­ve­za po­što­va­nja tu­đeg su­ve­re­ni­te­ta, te­ri­to­ri­jal­ne ce­lo­vi­to­sti, ne­za­vi­sno­sti, jed­na­ko­sti su­ve­re­ni­te­ta dr­ža­va, iz­be­ga­va­nja pri­me­ne si­le, ili pret­nji si­lom, uza­jam­nog uva­ža­va­nja, sa­rad­nje i ne­me­ša­nja u unu­tra­šnje stva­ri part­ne­ra.

Naj­vi­še ne­spo­ra­zu­ma me­đu pet dr­ža­va iza­zi­va pro­je­kat iz­grad­nje naft­nog i ga­snog ce­vo­vo­da ko­ji bi iz Azer­bej­dža­na išao pod­mor­jem. Ova­kvo re­še­nje po­seb­no bi po­go­di­lo Ru­si­ju kao tre­nut­no glav­nog ener­get­skog snab­de­va­ča za­pad­nog de­la Evro­pe.

Ta­ko­đe, pre­go­vo­ri o de­mar­ka­ci­o­nim li­ni­ja­ma iz­me­đu dr­ža­va tra­ju već de­se­tak go­di­na. Pro­blem je, na­i­me u sta­tu­su Ka­spij­skog mo­ra. Na­i­me, tre­ti­ra­nje pri­vred­ne ak­tiv­no­sti ka­da je reč o mo­ri­ma ni­je jed­na­ko kao ka­da se ra­di o je­ze­ri­ma. Ukrat­ko, reč je o pra­vu na ri­bo­lov, po­seb­no u te­ri­to­ri­ja­ma gde se u mo­re uli­va­ju ve­li­ke re­ke. 

Ru­si­ja, Ka­zah­stan i Azer­bej­džan po­sti­gli su me­đu­sob­ni do­go­vor o raz­gra­ni­če­nju na mo­ru, dok Iran in­si­sti­ra da sa sva­kom dr­ža­vom pe­tor­ke pot­pi­še po­se­ban bi­la­te­ral­ni do­go­vor. Ovo opet do­vo­di u pi­ta­nje od­no­se Azer­bej­dža­na i Ira­na, na­rav­no zbog pod­mor­skih naft­nih po­lja i pra­va na da­lja is­tra­ži­va­nja.  

Do­daj­mo i da je u ov­da­šnjim vo­da­ma ostao naj­ve­ći deo ne­ka­da­šnje so­vjet­ske Ka­spij­ske flo­te, či­me je Ru­si­ja se­bi obez­be­di­la naj­ve­ći voj­ni uti­caj, dok su po­je­di­ne dr­ža­ve po­put Azer­bej­dža­na, Ka­zah­sta­na i Turk­me­ni­je u tom po­gle­du ja­sno pod­re­đe­ne.

Tre­ba na­gla­si­ti i da je u so­vjet­ska vre­me­na iz­me­đu Mo­skve i Te­he­ra­na po­stig­nut do­go­vor o po­de­li pra­va na ulo­vlje­nu ri­bu. Da­nas, ka­da se raz­go­va­ra o kon­kret­nom raz­gra­ni­če­nju, ta­kva vr­sta do­go­vo­ra mo­ra uze­ti u ob­zir i sta­vo­ve pre­o­sta­le troj­ke. 

Pro­blem či­ne i re­ke ko­je se uli­va­ju u mo­re po­što se deo pro­sto­ra u ko­jem se to de­ša­va tu­ma­či kao te­ri­to­ri­ja dr­ža­ve iz ko­je re­ka do­ti­če. A, po­no­vi­mo, reč je o bez­ma­lo 130 reč­nih to­ko­va.

Ipak, ono što ohra­bru­je je­ste sva­ka­ko že­lja „ka­spij­ske pe­tor­ke” da sva spor­na pi­ta­nja re­ša­va­ju po­li­tič­kim sred­stvi­ma. Pre­tva­ra­nje Ka­spij­skog mo­ra u bi­lo ka­kvu zo­nu rat­nih dej­sta­va do­ne­lo bi tra­ge­di­ju na­ro­di­ma svih dr­ža­va ko­je ga okru­žu­ju. 

A to je i raz­log zbog ko­jeg tu­đim rat­nim za­sta­va­ma u ovom mo­ru, jed­no­stav­no, ne­ma me­sta.

Slo­bo­dan Sa­mar­dži­ja

------------------------------------------------------------

Naj­ve­će je­ze­ro na pla­ne­ti a zo­ve se mo­re

Kaspijsko more (satelitski snimak)

Ka­spij­sko mo­re za­pra­vo je naj­ve­će je­ze­ro na sve­tu. Za­bu­na oko ime­na je la­ko ob­ja­šnji­va. Ka­spij­sko mo­re ne­ma ve­zu s ne­kim dru­gim mo­rem ili oke­a­nom zbog če­ga je, za­pra­vo, je­ze­ro. U nje­go­vom ime­nu ko­ri­ste se ter­min mo­re zbog nje­go­ve ve­li­či­ne.

Po­vr­ši­na mo­ra iz­no­si 386.400 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra što je ot­pri­li­ke od­go­va­ra ve­li­či­ni ko­ju za­jed­no ima­ju Ne­mač­ka i Bel­gi­ja. 

Ka­spij­sko mo­re je pre­ma ge­o­graf­skoj de­fi­ni­ci­ji, deo gra­ni­ce iz­me­đu Evro­pe i Azi­je. Zbog to­ga što po­ve­zu­je dva kon­ti­nen­ta mo­že se re­ći da je ova vo­de­na po­vr­ši­na – Evro­a­zi­ja.

U prav­cu se­ver – jug Ka­spij­sko mo­re du­go je 1200 ki­lo­me­ta­ra a naj­ve­ća ši­ri­na iz­no­si 435 ki­lo­me­ta­ra. Na nje­go­vim oba­la­ma je pet dr­ža­va. Naj­du­žu oba­lu ima Ka­zah­stan (1894 ki­lo­me­tra). Sle­de Turk­me­nija (1768 ki­lo­me­ta­ra), Ru­si­ja (960 ki­lo­me­ta­ra), Azer­bej­džan (800 ki­lo­me­ta­ra) i Iran (750 ki­lo­me­ta­ra).

Ka­spij­sko mo­re ne­ma di­rekt­nu ve­zu s dru­gim mo­rem ali je pre­ko Vol­ge, Do­na i ka­na­la Vol­ga – Don po­ve­za­no s Azov­skim i Cr­nim mo­rem.

U Ka­spij­skom mo­ru na­la­ze se mno­go­broj­na ostr­va. Ona su uglav­nom ne­na­sta­nje­na. Naj­ve­ći broj ostr­va pri­pa­da Azer­bej­dža­nu.

Na se­ve­ru Ka­spij­skog mo­ra gde je ušće dve naj­ve­će re­ke: Vol­ge i Ura­la sa­li­ni­tet je ve­o­ma ma­li. Ka­ko se ide pre­ma ju­gu pro­ce­nat so­li u vo­di ra­ste a naj­ve­ći je u za­li­vu Ka­ra Bo­gas gde iz­no­si pre­ko 30 od­sto.

Ž. R.