Мо­ре ми­ра и са­рад­ње

Ка­спиј­ско мо­ре, или је­зе­ро ка­ко га не­ки ква­ли­фи­ку­ју, во­де­на је по­вр­ши­на ду­гач­ка 1.030 ки­ло­ме­та­ра и има по­вр­ши­ну 371.000 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра, а окру­жу­ју га гра­ни­це пет др­жа­ва: Азер­беј­џа­на, Ира­на, Ка­зах­ста­на, Ру­си­је и Турк­ме­ни­је. По­ли­тич­ки по­ло­жај Ка­спиј­ског мо­ра увек је имао ва­жан зна­чај ка­ко за зе­мље ко­је га окру­жу­ју та­ко и за дру­ге, по­себ­но оне за­ин­те­ре­со­ва­не за при­род­на бо­гат­ства ко­је оно кри­је. 

Ста­ри на­ро­ди ко­ји су ов­де жи­ве­ли сма­тра­ли су га за оке­ан, де­ли­мич­но због то­га што му је во­да сла­на, а де­ли­мич­но и због не­пре­глед­но­сти ње­го­ве по­вр­ши­не. Ка­ко на­во­де исто­ри­ча­ри, име је до­би­ло пре­ма древ­ним ста­нов­ни­ци­ма овог кра­ја све­та – на­ро­ду Ка­спи – ко­ји је ов­де не­ка­да жи­вео.

На­ста­ло је услед тек­тон­ских по­ре­ме­ћа­ја пре мно­го ми­ле­ни­ју­ма ко­ји су га, прак­тич­но, одво­ји­ли од остат­ка свет­ских мо­ра и пре­тво­ри­ли у са­мо­свој­ну це­ли­ну. Услед чи­ње­ни­це да се у ње­га ули­ва 130 ре­ка, ме­ђу ко­ји­ма су нај­ве­ће Вол­га и Урал, са­ли­ни­тет му ни­је ујед­на­чен на свим де­ло­ви­ма. Та­ко­ђе, ка­рак­те­ри­стич­но је за Ка­спиј­ско мо­ре то што је, за­јед­нич­ком од­лу­ком пет при­о­бал­них др­жа­ва, у ње­га за­бра­њен ула­зак бро­до­ви­ма са ту­ђим за­ста­ва­ма.

                                                             +  +  +  +

У цен­тар ме­ђу­на­род­не па­жње Ка­спиј­ско мо­ре је до­спе­ло кра­јем про­шлог ме­се­ца ка­да је у ру­ском гра­ду Астра­ха­ну одр­жан са­мит пет при­о­бал­них др­жа­ва на ко­јем је, из­ме­ђу оста­лог, а на ин­си­сти­ра­ње Ру­си­је и Ира­на, ис­так­ну­то да ће сва­ки при­ступ ту­ђих ору­жа­них сна­га на овим про­сто­ри­ма би­ти од­мах оне­мо­гу­ћен. Ка­ко је та­да на­гла­ше­но, се­том фун­да­мен­тал­них прин­ци­па га­ран­то­ва­ни су ста­бил­ност и без­бед­ност чла­ни­ца, као и да са­мо по­ме­ну­те др­жа­ве мо­гу ов­де да има­ју сво­је вој­не ба­зе. Ка­ко је про­ту­ма­че­но, ово је учи­ње­но услед то­га што и Ру­си­ја и Иран тре­нут­но не­ма­ју баш нај­при­сни­је од­но­се са по­је­ди­ним за­пад­ним др­жа­ва­ма, по­себ­но са САД. Исто­вре­ме­но, овим се не до­во­ди у пи­та­ње раст са­рад­ње зе­ма­ља ре­ги­о­на са аме­рич­ким и дру­гим парт­не­ри­ма.

Рас­па­дом Со­вјет­ског Са­ве­за, де­ве­де­се­тих го­ди­на, и у ве­зи са ти­ме сти­ца­њем соп­стве­ног су­ве­ре­ни­те­та мно­гих бив­ших со­вјет­ских др­жа­ва, ство­ре­на је по­себ­на си­ту­а­ци­ја и на про­сто­ру Ка­спиј­ског мо­ра. Мно­ге за­пад­не ком­па­ни­је ви­де­ле су ов­де од­лич­ну при­ли­ку за ин­ве­сти­ра­ње, а по­ли­тич­ки ли­де­ри ве­ли­ких зе­ма­ља схва­ти­ли су но­ве окол­но­сти као по­ље за соп­стве­но де­ло­ва­ње и ја­ча­ње ути­ца­ја сво­јих др­жа­ва. 

Ка­ко се 1998. из­ра­зио аме­рич­ки по­ли­ти­чар Дик Чеј­ни: „Не мо­гу да за­ми­слим вре­ме у ко­јем се је­дан ре­ги­он ова­ко на­гло раз­ви­јао и по­стао стра­те­шки ва­жан као ка­спиј­ски.“

Упра­во сто­га, ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма „ка­спиј­ске пе­тор­ке“ пред­сто­ји „фи­но по­де­ша­ва­ње“, по­себ­но у сфе­ри пра­ва на ко­ри­шће­ње мор­ских ду­би­на.

„Сви про­бле­ми мо­ра­ју да бу­ду ре­ша­ва­ни у кру­гу пе­тор­ке ко­ја рас­по­ла­же су­ве­ре­ним пра­ви­ма ка­да је у пи­та­њу од­нос пре­ма мо­ру и ње­го­вим ре­сур­си­ма”, на­гла­сио је у Астра­ха­ну ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин. 

На­гла­ше­на је и оба­ве­за по­што­ва­ња ту­ђег су­ве­ре­ни­те­та, те­ри­то­ри­јал­не це­ло­ви­то­сти, не­за­ви­сно­сти, јед­на­ко­сти су­ве­ре­ни­те­та др­жа­ва, из­бе­га­ва­ња при­ме­не си­ле, или прет­њи си­лом, уза­јам­ног ува­жа­ва­ња, са­рад­ње и не­ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ри парт­не­ра.

Нај­ви­ше не­спо­ра­зу­ма ме­ђу пет др­жа­ва иза­зи­ва про­је­кат из­град­ње нафт­ног и га­сног це­во­во­да ко­ји би из Азер­беј­џа­на ишао под­мор­јем. Ова­кво ре­ше­ње по­себ­но би по­го­ди­ло Ру­си­ју као тре­нут­но глав­ног енер­гет­ског снаб­де­ва­ча за­пад­ног де­ла Евро­пе.

Та­ко­ђе, пре­го­во­ри о де­мар­ка­ци­о­ним ли­ни­ја­ма из­ме­ђу др­жа­ва тра­ју већ де­се­так го­ди­на. Про­блем је, на­и­ме у ста­ту­су Ка­спиј­ског мо­ра. На­и­ме, тре­ти­ра­ње при­вред­не ак­тив­но­сти ка­да је реч о мо­ри­ма ни­је јед­на­ко као ка­да се ра­ди о је­зе­ри­ма. Украт­ко, реч је о пра­ву на ри­бо­лов, по­себ­но у те­ри­то­ри­ја­ма где се у мо­ре ули­ва­ју ве­ли­ке ре­ке. 

Ру­си­ја, Ка­зах­стан и Азер­беј­џан по­сти­гли су ме­ђу­соб­ни до­го­вор о раз­гра­ни­че­њу на мо­ру, док Иран ин­си­сти­ра да са сва­ком др­жа­вом пе­тор­ке пот­пи­ше по­се­бан би­ла­те­рал­ни до­го­вор. Ово опет до­во­ди у пи­та­ње од­но­се Азер­беј­џа­на и Ира­на, на­рав­но због под­мор­ских нафт­них по­ља и пра­ва на да­ља ис­тра­жи­ва­ња.  

До­дај­мо и да је у ов­да­шњим во­да­ма остао нај­ве­ћи део не­ка­да­шње со­вјет­ске Ка­спиј­ске фло­те, чи­ме је Ру­си­ја се­би обез­бе­ди­ла нај­ве­ћи вој­ни ути­цај, док су по­је­ди­не др­жа­ве по­пут Азер­беј­џа­на, Ка­зах­ста­на и Турк­ме­ни­је у том по­гле­ду ја­сно под­ре­ђе­не.

Тре­ба на­гла­си­ти и да је у со­вјет­ска вре­ме­на из­ме­ђу Мо­скве и Те­хе­ра­на по­стиг­нут до­го­вор о по­де­ли пра­ва на уло­вље­ну ри­бу. Да­нас, ка­да се раз­го­ва­ра о кон­крет­ном раз­гра­ни­че­њу, та­ква вр­ста до­го­во­ра мо­ра узе­ти у об­зир и ста­во­ве пре­о­ста­ле трој­ке. 

Про­блем чи­не и ре­ке ко­је се ули­ва­ју у мо­ре по­што се део про­сто­ра у ко­јем се то де­ша­ва ту­ма­чи као те­ри­то­ри­ја др­жа­ве из ко­је ре­ка до­ти­че. А, по­но­ви­мо, реч је о без­ма­ло 130 реч­них то­ко­ва.

Ипак, оно што охра­бру­је је­сте сва­ка­ко же­ља „ка­спиј­ске пе­тор­ке” да сва спор­на пи­та­ња ре­ша­ва­ју по­ли­тич­ким сред­стви­ма. Пре­тва­ра­ње Ка­спиј­ског мо­ра у би­ло ка­кву зо­ну рат­них деј­ста­ва до­не­ло би тра­ге­ди­ју на­ро­ди­ма свих др­жа­ва ко­је га окру­жу­ју. 

А то је и раз­лог због ко­јег ту­ђим рат­ним за­ста­ва­ма у овом мо­ру, јед­но­став­но, не­ма ме­ста.

Сло­бо­дан Са­мар­џи­ја

------------------------------------------------------------

Нај­ве­ће је­зе­ро на пла­не­ти а зо­ве се мо­ре

Каспијско море (сателитски снимак)

Ка­спиј­ско мо­ре за­пра­во је нај­ве­ће је­зе­ро на све­ту. За­бу­на око име­на је ла­ко об­ја­шњи­ва. Ка­спиј­ско мо­ре не­ма ве­зу с не­ким дру­гим мо­рем или оке­а­ном због че­га је, за­пра­во, је­зе­ро. У ње­го­вом име­ну ко­ри­сте се тер­мин мо­ре због ње­го­ве ве­ли­чи­не.

По­вр­ши­на мо­ра из­но­си 386.400 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра што је от­при­ли­ке од­го­ва­ра ве­ли­чи­ни ко­ју за­јед­но има­ју Не­мач­ка и Бел­ги­ја. 

Ка­спиј­ско мо­ре је пре­ма ге­о­граф­ској де­фи­ни­ци­ји, део гра­ни­це из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је. Због то­га што по­ве­зу­је два кон­ти­нен­та мо­же се ре­ћи да је ова во­де­на по­вр­ши­на – Евро­а­зи­ја.

У прав­цу се­вер – југ Ка­спиј­ско мо­ре ду­го је 1200 ки­ло­ме­та­ра а нај­ве­ћа ши­ри­на из­но­си 435 ки­ло­ме­та­ра. На ње­го­вим оба­ла­ма је пет др­жа­ва. Нај­ду­жу оба­лу има Ка­зах­стан (1894 ки­ло­ме­тра). Сле­де Турк­ме­нија (1768 ки­ло­ме­та­ра), Ру­си­ја (960 ки­ло­ме­та­ра), Азер­беј­џан (800 ки­ло­ме­та­ра) и Иран (750 ки­ло­ме­та­ра).

Ка­спиј­ско мо­ре не­ма ди­рект­ну ве­зу с дру­гим мо­рем али је пре­ко Вол­ге, До­на и ка­на­ла Вол­га – Дон по­ве­за­но с Азов­ским и Цр­ним мо­рем.

У Ка­спиј­ском мо­ру на­ла­зе се мно­го­број­на остр­ва. Она су углав­ном не­на­ста­ње­на. Нај­ве­ћи број остр­ва при­па­да Азер­беј­џа­ну.

На се­ве­ру Ка­спиј­ског мо­ра где је ушће две нај­ве­ће ре­ке: Вол­ге и Ура­ла са­ли­ни­тет је ве­о­ма ма­ли. Ка­ко се иде пре­ма ју­гу про­це­нат со­ли у во­ди ра­сте а нај­ве­ћи је у за­ли­ву Ка­ра Бо­гас где из­но­си пре­ко 30 од­сто.

Ж. Р.