Među crkvama i vinima

Kraj berbe grožđa i proslava Miholjdana najvažniji su dani u životu stanovnika Velike Hoče, izolovane srpske sredine u Metohiji. Godine izolacije traju od 1999, pa stanovnici već petnaest godina žive unutar geta, okrenuti sebi i svojim svedenim potrebama.

– Izbačeni smo iz svih fabrika, s radnih mesta i poslova koje smo ranije radili. U srećna vremena radilo je oko 1.500 ljudi, danas je sve to svedeno na minimum – kaže Golub Kujundžić, predsednik Privremenog organa Opštine Orahovac. Njega i sve odavde zabrinjava što u susednom Orahovcu, u onih nekoliko srpskih ulica, Albanci kupuju srpske kuće, i to u bescenje.

Gotovo potpuno etničko čišćenje gradova, uništavanje ogromnog broja crkava i manastira, nedostupnost najvećih hramova, poput Dečana i Patrijaršije u Peći, propast povratničkih naselja, u kojima sada žive većinom starci, učinili su da se u Hoči, gde se mogu sresti cele porodice i gde se zadržala autentična sredina, slavi život. Ova sredina počela je zbog toga da privlači mnoge ljude, naročito umetnike, pa se Hoča iznova otkriva, zalazi se u njenih trinaest crkava, otkriva se njena autentična arhitektura.

Priliv „čudnih” ljudi, rad sa decom, svečarska i karnevalska atmosfera, doprineli da se očaj i izolacija lakše podnose. Depresija i opšta utučenost, kakve su u drugim srpskim sredinama, ovde, bar ovih dana, ne izbijaju u prvi plan.

Juče je na brdu iznad sela, u vinogradima, u hramu Svetog Jovana Bogoslova, koji je oslikan izuzetnim freskama, episkop raško-prizrenski Teodosije služio liturgiju. Stigli su gosti iz Banjaluke, Beograda, Pomoravlja, došli Goranci sa Šar-planine, hor „Sveti Stefan Dečanski” stigao je iz Novog Sada, a domaćini pripremili kulturno-umetnički program.

Proslava Miholjdana predstavlja posleratnu odbranu od izolacije. Ovaj praznik ranije se nije slavio kao seoska slava.

– Ovaj dan ustanovljen je da bismo se sabirali svi mi odavde i da bi nam dolazili oni koji su raseljeni. Danas smo se skupili da Gospod učini čudo s nama. Nije li čudo da je ovo selo opstalo sa svojim žiteljima? – Ovo pitanje vladike Teodosija, upućeno sa proslave, više je opomena koja govori o tome koliko je opstanak proces koji se mora brižljivo pratiti i podržavati. Šta uraditi sa odličnim vinima koja proizvode ovi ljudi, kako sačuvati celinu koja po ovdašnjim zakonima jeste zaštićena zona, ali se u praksi taj zakon ne primenjuje? Tako se pred sudom oteže proces zabrane izgradnje štale, koju u neposrednoj blizini izvora s kojeg se Velika Hoča snabdeva vodom podiže jedan albanski preduzetnik.

Gosti okupljeni na seoskoj slavi 

Iako je godina bila loša, u vinskom podrumu manastira Dečani sve je u najboljem redu i organizovano do poslednjeg detalja. Odmah pored su Petrovići, domaćini koji čitav život proizvode vino i rakiju. Prvih sto kazana ove godine ispekao je Slađan, poznati hirurg, pristigao iz Prokuplja da pomogne bratu i ocu.

– Ne mogu da spavam od umora – kaže, radostan što je među svojima.
Njegova rečenica o umoru ključna je za većinu Srba na Kosovu i Metohiji: koliko su i od čega umorni? Umorni su od nedostatka posla, umorni od neslobode i spremni na beskrajno trpljenje.

Živojin Rakočević