Svaki režim ima svoje Živke

Sve Živke Popović, glavne junakinje Nušićeve „Gospođe ministarke”, komedije koja na našim pozorišnim scenama traje već decenijama, slične su jedna drugoj, ali svaka od njih ima svoju energiju. Po čemu je osobena Živka Popović u interpretaciji novosadske glumice Lidije Stevanović, prvakinje ansambla Drame Srpskog narodnog pozorišta, imaćemo priliku da vidimo večeras u 19. oktobra u 19.30 časova na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Novosadska „Gospođa ministarka” Branislava Nušića u režiji Radoslava Milenkovića gostovaće na sceni nacionalnog teatra u okviru revije predstava „Nušiću u čast”, koja je počela 5. oktobra i traje do 3. novembra u znak sećanja na Branislava Nušića, a povodom 150 godina od njegovog rođenja. Scenograf je Daniela Dimitrovska, kostimograf Jasna Badnjarević. Pored Lidije Stevanović, glumačku ekipu čine: Jugoslav Krajnov, Aleksandar Gajin, Jovana Mišković, Sanja Ristić Krajnov, Marko Savković, Predrag Momčilović i drugi.

– Nušić je vrlo jasno i vešto ispisao karakter Živke Popović. Svaka glumica unosi svoj temperament i u tom velikom komadu pronalazi i ističe momente koji su samo za tu glumicu bitni i specifični. Veliki je izazov igrati Živku, tako da tek posle nekoliko izvođenja osećam da sam potpuno osvojila i usvojila ulogu. Ministarka koju igram sa svojim kolegama je današnja ministarka. Moja Živka je žena ministra, žena funkcionera, predsednika države... Takvi su ljudi koji vladaju, to je naša sadašnjost, a nažalost, i prošlost i budućnost! U dijalozima i situacijama u koje upada Živka, zahvaljujući svojoj prigluposti, prostoti i velikoj želji za moći nalazi se rešenje, ključ uloge. Iz scene u scenu Živku opsedaju ukućani, familija, potencijalni ljubavnik, problemi sa decom i to je jedan vrtlog u kojem se ona snalazi kako najbolje zna. Na kraju komada Živka tone jer je situacija u kojoj se našla iznad njene moći – kaže Lidija Stevanović, objašnjavajući zašto nam je predstava o Živki Popović, Nušićevoj junakinji, kao priča o pohlepi, niskim strastima, gladi za moći, danas potrebna, odnosno koje dileme su je mučile prilikom rada na predstavi.
U podsvesti joj je, kaže naša sagovornica, bilo opterećenje: kako će reagovati kolege, publika i da li će je neminovno porediti sa nekim bivšim Nušićevim ministarkama.

– Uspela sam toga da se oslobodim jer je svaka Živka ministarka drugačija, svaka nosi nešto novo. „Neko voli popu, neko popadiju, a neko popinu kći”, tako nekako glasi narodna izreka. Uvek će biti onih koji vole i onih koji ne vole moju Živku! Gospođe ministarke naših dana na svim su stranicama novina, na televizijskim kanalima, one dominiraju, one se pitaju, u njih su uprte oči jednog dela javnosti, većinskog dela javnosti. Nažalost, primećuje Lidija Stevanović. Upitana koliko se društvena klima promenila od nastanka Nušićevog komada „Gospođa ministarka” do danas, Lidija Stevanović kaže:

– Svaki režim ima svoje Živke. Nekada su manje upečatljive, vidljive, a nekada su zaista vladarke. Problem je u našem mentalitetu, psihologiji. Nećemo i ne želimo da izvlačimo pouke iz prošlosti, a to je veoma zabrinjavajuće. Pogubno po nas. Naše društvo se brzinom puža pomera unapred. Nema progresa, samo se menjaju okolnosti, a ljudi ostaju isti.

B. G. Trebješanin