Rastu ulozi u bici za Kobane

Koliko je situacija u pograničnom sirijskom gradu Kobaneu ozbiljna, svetskoj javnosti su pokazali satelitski snimci koje je objavio Institut za obuku i istraživanje Ujedinjenih nacija. Na fotografijama napravljenim u periodu od početka septembra do sredine oktobra prikazane su dramatične promene kroz koje su prošli gradski i prigradski predeli. Na mestima gde su nekada bile zgrade, za samo mesec dana su od bombardovanja nastali krateri, vide se improvizovana utvrđenja, kao i uznemirujući prizori sa graničnih prelaza sa Turskom koji su preplavljeni vozilima koja su žitelji Kobanea ostavili bežeći pešice preko granice.

Do verovatno prelomnog trenutka u sudbini kurdskog grada, na koji već gotovo mesec dana jurišaju džihadisti, došlo je kada je Turska najavila da će ipak dozvoliti elitnim kurdskim jedinicama iz Iraka da preko njene teritorije stignu u Kobane. Nešto ranije SAD su iz vazduha doturile oružje borcima u opkoljenom gradu.

Dve odluke, na koje se možda i predugo čekalo, uticale su na džihadiste Islamske države da pojačaju napade i pokrenu ofanzivu na grad iz svih pravaca. Lokalni aktivisti su saopštili da su se u noći između ponedeljka i utorka čule granate, kao i da su izvršena dva samoubilačka napada u očiglednoj nameri da se grad odseče od Turske.

AFP javlja da su džihadisti tražili pojačanje iz grada Džarabulusa, smeštenog zapadno od Kobanea, kao i da su otvorili još jedan front u Iraku, napadom na kurdsko mesto Kana Tapa gde je ubijeno najmanje 10 ljudi i stanovništvo je krenulo u beg.

Specifičan položaj grada i njegova etnička struktura su od početka nedvosmisleno ukazivali da bitka za Kobane nikako neće imati samo lokalni značaj. Na ovoj tački se najpre videlo da vazdušni udari koalicije predvođene Amerikom neće dati nikakve rezultate ukoliko ne budu angažovane trupe na terenu.

Nevoljnost članova antidžihadističke koalicije da pošalju svoje vojnike u Kobane dodatno je iskomplikovao situaciju. Na meti kritika svetskih medija i političara najviše se našla Turska koja je u prvi mah spustila rampu na prolaz kurdskih jedinica iz Iraka.

Ankara je, s druge strane, kritikovala Vašington za pristrastan odnos prema kurdskom gradu, dok ne reaguje na napade koje vlada u Damasku na drugim mestima izvodi na sirijsku opoziciju. Oklevanje da se uključi u rešavanje krize u Kobaneu Turci su pravdali tvrdnjama da su Kurdi u ovom gradu povezani sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju smatraju terorističkom organizacijom.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je zbog „jednakosti kurdskih boraca u Kobaneu i PKK-a” poručio da se neće saglasiti sa američkom isporukom naoružanja u opkoljeni grad.

„Bilo bi pogrešno da SAD koje su naši prijatelji i saveznici u NATO-u od nas očekuju da pristanemo na takvu podršku terorističkoj organizaciji”, izjavio je Erdogan.

Od ove kategorične izjave turskog predsednika nije proteklo ni nekoliko dana, a državni stav o ovom pitanju se u potpunosti promenio. Turci ne samo da se nisu protivili isporuci američkog oružja Kobaneu već su i dozvolili prolaz pešmerge preko njihove teritorije.

Glavnu ulogu u turskom predomišljanju po svoj prilici je odigrao Vašington, a američki državni sekretar je govoreći na simpozijumu u Indoneziji pokušao da „ispegla” trenutna neslaganja sa Turskom.

„Našim saveznicima Turcima poručujemo da potpuno razumemo njihovo protivljenje bilo kojem obliku terorizma i izazovima sa kojima se suočavaju zbog PKK. Ali mi smo pokrenuli zajedničke napore da uništimo Islamsku državu koja je uveliko prisutna u Kobaneu”, smatra Keri.

Usaglašavanjem stavova sa Vašingtonom stvoren je utisak turskog predomišljanja i njihove bezrezervne podrške koaliciji protiv Islamske države.

Pristanak Erdogana na kompromis je najveću korist ipak doneo samoj Turskoj. Kurdi koji treba da dođu iz Iraka imaju bolji odnos sa Turcima nego što je to slučaj sa njihovim sunarodnicima nastanjenim u Kobaneu. Ankara očekuje da njihov uticaj prevagne i da se što je moguće više izoluje uticaj koji PKK ima u ovom pograničnom gradu.