Расту улози у бици за Кобане

Колико је ситуација у пограничном сиријском граду Кобанеу озбиљна, светској јавности су показали сателитски снимци које је објавио Институт за обуку и истраживање Уједињених нација. На фотографијама направљеним у периоду од почетка септембра до средине октобра приказане су драматичне промене кроз које су прошли градски и приградски предели. На местима где су некада биле зграде, за само месец дана су од бомбардовања настали кратери, виде се импровизована утврђења, као и узнемирујући призори са граничних прелаза са Турском који су преплављени возилима која су житељи Кобанеа оставили бежећи пешице преко границе.

До вероватно преломног тренутка у судбини курдског града, на који већ готово месец дана јуришају џихадисти, дошло је када је Турска најавила да ће ипак дозволити елитним курдским јединицама из Ирака да преко њене територије стигну у Кобане. Нешто раније САД су из ваздуха дотуриле оружје борцима у опкољеном граду.

Две одлуке, на које се можда и предуго чекало, утицале су на џихадисте Исламске државе да појачају нападе и покрену офанзиву на град из свих праваца. Локални активисти су саопштили да су се у ноћи између понедељка и уторка чуле гранате, као и да су извршена два самоубилачка напада у очигледној намери да се град одсече од Турске.

АФП јавља да су џихадисти тражили појачање из града Џарабулуса, смештеног западно од Кобанеа, као и да су отворили још један фронт у Ираку, нападом на курдско место Кана Тапа где је убијено најмање 10 људи и становништво је кренуло у бег.

Специфичан положај града и његова етничка структура су од почетка недвосмислено указивали да битка за Кобане никако неће имати само локални значај. На овој тачки се најпре видело да ваздушни удари коалиције предвођене Америком неће дати никакве резултате уколико не буду ангажоване трупе на терену.

Невољност чланова антиџихадистичке коалиције да пошаљу своје војнике у Кобане додатно је искомпликовао ситуацију. На мети критика светских медија и политичара највише се нашла Турска која је у први мах спустила рампу на пролаз курдских јединица из Ирака.

Анкара је, с друге стране, критиковала Вашингтон за пристрастан однос према курдском граду, док не реагује на нападе које влада у Дамаску на другим местима изводи на сиријску опозицију. Оклевање да се укључи у решавање кризе у Кобанеу Турци су правдали тврдњама да су Курди у овом граду повезани са Радничком партијом Курдистана (ПКК), коју сматрају терористичком организацијом.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је због „једнакости курдских бораца у Кобанеу и ПКК-а” поручио да се неће сагласити са америчком испоруком наоружања у опкољени град.

„Било би погрешно да САД које су наши пријатељи и савезници у НАТО-у од нас очекују да пристанемо на такву подршку терористичкој организацији”, изјавио је Ердоган.

Од ове категоричне изјаве турског председника није протекло ни неколико дана, а државни став о овом питању се у потпуности променио. Турци не само да се нису противили испоруци америчког оружја Кобанеу већ су и дозволили пролаз пешмерге преко њихове територије.

Главну улогу у турском предомишљању по свој прилици је одиграо Вашингтон, а амерички државни секретар је говорећи на симпозијуму у Индонезији покушао да „испегла” тренутна неслагања са Турском.

„Нашим савезницима Турцима поручујемо да потпуно разумемо њихово противљење било којем облику тероризма и изазовима са којима се суочавају због ПКК. Али ми смо покренули заједничке напоре да уништимо Исламску државу која је увелико присутна у Кобанеу”, сматра Кери.

Усаглашавањем ставова са Вашингтоном створен је утисак турског предомишљања и њихове безрезервне подршке коалицији против Исламске државе.

Пристанак Ердогана на компромис је највећу корист ипак донео самој Турској. Курди који треба да дођу из Ирака имају бољи однос са Турцима него што је то случај са њиховим сународницима настањеним у Кобанеу. Анкара очекује да њихов утицај превагне и да се што је могуће више изолује утицај који ПКК има у овом пограничном граду.