Kineski novinari u „Politici”

Kina u očima Zapada i dalje važi za zatvorenu, gotovo izolovanu zemlju. Ali, spoljnopolitička rubrika je jedna od najprivlačnijih za čitaoce kineskih listova, kažu članovi delegacije Svekineskog udruženja novinara. Oni su juče obišli i redakciju „Politike”, jedine srpske dnevne novine čija je najobimnija rubrika upravo ona koja je posvećena vestima iz sveta.

Posetu Srbiji kolege iz Kine započele su pre tri dana. Tada su, zajedno sa predstavnicima Udruženja novinara Srbije, položili vence na nekadašnjem mestu kineske ambasade, gde je troje njihovih kolega i sunarodnika stradalo od bombe koju je 1999. godine bacio avion NATO-a. Juče ih je primio i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, posle čega su posetili naš list. Pitali su nas: imamo li recept za izlazak na kraj s usponom medijskih internet portala. Kako su nam priznali, i mediji u Kini, zemlji gde tiraži dnevnih listova dostižu i 600.000 primeraka, prolaze kroz krizu. Glavni razlozi su eksplozija interneta i ogroman broj listova, koji su jedni drugima prevelika konkurencija.

– Nakon velikog uspona medijskog tržišta u Kini, koji je pratio ekonomski razvoj, u poslednjih nekoliko godina beležimo pad. Pre devet godina, prihod od reklama je iznosio 300 miliona dolara, dok se danas od njih zaradi 200 miliona. Za sada nismo primetili ni da je relativno povećanje broja reklama u internet izdanjima dnevnih listova kompenzovalo gubitke na drugoj strani. Ekonomska kriza je samo delimično uticala na povlačenje oglašivača, glavni razlozi su ipak internet i velika konkurencija. Nadoknadu gubitaka više ne možemo očekivati ni od države, jer su subvencije najvećim delom ukinute i državni mediji su izloženi tržištu – objasnili su članovi Svekineskog udruženja novinara.

Kada su tiraži počeli da padaju, dnevni listovi su pokušavali da nađu publiku i u provincijama Kine, van onih u kojima su smešteni. Ali, za mnoge je to stvorilo više troškova nego dobita. Novinari sve češće napuštaju profesiju. Ako je za utehu, tabloidi su se namnožili i na kineskom tržištu, ali još ne ugrožavaju primat ozbiljnih dnevnih listova, kao što je to slučaj kod nas.

– Kao kontrateža površnom načinu izveštavanja, tipičnom za tabloide i internet medije, dnevni listovi su počeli još više da naglašavaju istraživačke i analitičke tekstove. To je jedini način da se izdvojimo od takve konkurencije – kazale su kolege iz Kine.

Osim spoljnopolitičkih vesti, pomno se prate i izveštaji o borbi protiv korupcije. Ekonomski razvoj je uticao i na ukus čitalaca. Jer, sada kada Kinezi imaju više novca za putovanja, priče o turističkim destinacijama su takođe veoma čitane.