Generacijske nedoumice Keta Stivensa

Odavno je znana priča o nesporazumu između oca i sina, između iskustva sakupljanog godinama i u najrazličitijim okolnostima, sa jedne, i želje da se živi punim plućima, sad i odmah, bez mnogo razmišljanja o posledicama, sa druge strane. To je priča koju žive, ili su već proživeli, mnogi od nas i po kojoj se ne razlikujemo ni od svoje prošlosti ni od svoje budućnosti.

O odnosu dve generacije napisane su brojne knjige, snimljeni filmovi, pa i muzička dela. A reči Keta Stivensa celu ovu priču sažele su u kratku formu, izuzetno jasnu i poučnu. Mladost nosi svoje potrebe, ali se one često sukobljavaju sa okruženjem i mogućnostima onoga koji ih nosi.

Autor kompozicije „Otac i sin”, Ket Stivens, Britanac kiparskog porekla, rođen je 21. jula 1948, pod imenom Steven Demetre Georgiju. U poznijim godinama, međutim, prešao je u islam i uzeo ime Jusuf Islam.

Kako je zapisano, „Otac i sin” je jedna od najznačajnijih Stivensovih pesama i urađena je u obliku dijaloga između oca i njegovog već odraslog sina. Originalno, zamišljena je kao deo mjuzikla „Revolucija”, posvećenog revolucionarnim promenama u Rusiji, čiji akter je trebalo da bude čuveni glumac Najdžel Hotorn. Autor je odslikao momka koji želi da se pridruži revolucionarima uprkos protivljenju svog oca. Nažalost, usled različitih okolnosti, pa i bolesti pojedinih učesnika, projekat nikada nije realizovan. Ipak ostala je kompozicija „Otac i sin” kao svedočanstvo navedene generacijske dileme, ali i društvenih konflikta u principu.

Umesto da bude deo mjuzikla, „Otac i sin” je stavljena na Stivensov album „Čaj za Tilermena” iz 1970. i postigla izuzetan uspeh.

Interesantno, na snimku Stivens u ulozi oca peva u dubljem registru, dok kao sin podiže melodiju za celu oktavu. Tu je i prateći vokal koji pripada Alunu Dejvisu, Stivensovom prijatelju i gitaristi koji u neuobičajenom maniru izgovara reči poput „Ne” i „Zar zaista moraš sam da donosiš odluke?” Ove reči izrečene izuzetno tiho pojačavaju se kako se bliži kraj kompozicije.

Mnogi su se pitali da li je „Otac i sin” autobiografskog značenja. Njen autor je jednom prilikom istakao: „Lično nisam razumeo svog oca, ali mi on nije branio da radim šta želim. Ova pesma je za one koji nikada nisu uspevali da prevaziđu taj generacijski jaz. Neki misle da ja ovde zastupam sinovljevu stranu, ali da li bih mogao da zastupam i suprotan stav da ga zaista ne razumem? Nedavno sam preslušao kompoziciju i shvatio da su to reči ne samo mog oca, već i svih mojih muških predaka.”

Ket Stivens je karijeru počeo pevajući po londonskim klubovima. Pošto je shvatio da najbolje prolazi kao kantautor i solista odrekao se rada sa bendovima. Takođe, ime Georgiju nije baš bilo atraktivno za publiku, pa je na nagovor devojke uzeo umetničko ime – Ket Stivens. „Nisam ni mogao da zamislim bilo koga ko bi ušao u prodavnicu ploča i zatražio album Stivena Demetre Georgiju”, našalio se jednom prilikom dodavši: „Uostalom, u SAD i Britaniji ima sasvim dovoljno ljubitelja životinja, tako da je ime Ket bilo prihvatljivo”.

Otac i sin

Nije trenutak za promene

Opusti se, odahni

Još si mlad, to ti je minus

Još mnogo toga moraš da naučiš

Nađi devojku, smiri se

Ako hoćeš možeš i da se oženiš

Pogledaj mene, star sam ali srećan.

Nekada sam i ja bio takav

I znam da nije lako

Ćutati kada vidiš

Šta se sve dešava

Ali pričekaj, razmisli

Misli na sve što imaš

Jer sutra, bićeš i dalje ovde

Ali ne i tvoji snovi

Kako da mu objasnim?

Kada pokušam, on okreće leđa

To je ista stara priča

Od časa kada sam progovorio

Naređeno mi je da slušam

Ali sada postoji način

I znam da moram da se uklonim

Znam, moram da idem.

Nije vreme za promene

Sedi, uspori

Još si mlad, i to ti smeta

Još toliko toga ćeš da prevališ

Nađi devojku, smiri se

Možeš i da se oženiš

Pogledaj mene, star sam ali sretan

Svo vreme koje sam preplakao

Skrivajući u sebi stvari koje sam znao

Teško je, ali još teže ignorisati ih

Da su bili u pravu, složio bih se

Ali oni su ti koji znaju, a ne ja

I znam da moram da se uklonim

Znam, moram da idem.