Srbi najveći optimisti u regionu

Da su Srbi najveći optimisti u regionu pokazalo je novo istraživanje Ipsos strateškog marketinga, po kojem 40 odsto građana očekuje poboljšanje ekonomske situacije u zemlji, a njih 33 odsto očekuje poboljšanje lične finansijske situacije. U poboljšanje ekonomske situacije u zemlji veruje 37 odsto Makedonaca, 26 odsto Crnogoraca i 11 odsto Hrvata. Zanimljivo je i da je posledice krize u zemljama zapadne Evrope osetilo svako treće domaćinstvo, u tranzicionim zemljama svako drugo, a kod nas je tri četvrtine domaćinstava imalo ili gubitak posla ili smanjenje prihoda.

Ipak, iako su najveći optimisti u regionu, Srbi su prilično pesimistično nastrojeni: 41 odsto ispitanika odgovorilo je da ne očekuje poboljšanje već pogoršanje ekonomske situacije u zemlji. Psiholog Žarko Trebješanin povodom te podeljenosti mišljenja ispitanika kaže da je bitno i kako se podaci iz istraživanja tumače, ali da oni ipak govore da su građani na neki način optimistični:

– Ljudi možda ne mogu da zamisle da će biti gore. Jer, stalno ide kampanja „sada je gore da bi bilo bolje” i ljudi veruju u to da će biti bolje. Veruju da ne može da bude gore.

– U Hrvatskoj je konstantno opadalo poverenje u boljitak države – objašnjava Trebješanin. – Verovatno su svi mislili da će biti bolje kada uđu u Evropsku uniju, ali to se nije dogodilo, i oni su izgubili optimizam. I u Crnoj Gori građani su imali očekivanja koja se tope, jer vide da će teško živeti bolje, i ne osećaju da imaju perspektivu. Srbi pokazuju da nisu pesimisti, veruju da će biti bolje. Ali, ako neko predvidi da će biti lošije i tako bude, to je realizam a ne pesimizam – kaže Trebješanin. On optimizam objašnjava i naivnošću i iluzijama ali i obrazovanjem. – Manje obrazovani lakše poveruju u obećanja, a imaju i manji standard i manje mogu da izgube. U Hrvatskoj imaju veći standard i više mogu da izgube zato manje i veruju u boljitak.

I sociolog Vladimir Vuletić misli da su građani u Hrvatskoj realniji.

– Generalno svuda u Evropi vlada osećaj „sivila” i nesigurnosti. Kod nas je ovaj procenat od 40 odsto optimista izuzetak i on znači poverenje u obećanja vlade i premijera koji ima uverljivost u nastupu i zna kako da se obrati siromašnijem sloju. Ali, premijer je rekao da će biti teže sledeće godine, tako da ne znam šta ljudi slušaju. Jednostavno imaju poverenje. I nakon ruskog predsednika Putina ljudi možda veruju da će biti bolje. Ali je pitanje kakvi će biti odnosi Rusije i EU. Prvi efekti poboljšanja će se javiti u razvijenim zemljama, a kod nas će verovatno biti bolje 2016. ali u odnosu na 2015. godinu.

Vuletić kaže da je kod nas „optimizam psihološki odbrambeni mehanizam koji nas drži u životu, da se ne bi predali ili upali u depresiju.”