Kuda ide civilni sektor

Civilno društvo u Srbiji je dezorganizovano, neodrživo, anomično i često anemično – ocena je Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja. Ovu ocenu potkrepio je time što civilno društvo ne pravi svoju strategiju, već to radi država, a istraživanja pokazuju i da su se nevladine organizacije profesionalizovale i da su više okrenute donatorima, što ih udaljava od građana. Pasivizacija, uskospecijalizacija i komunikacija saopštenjima pokazuju da civilni sektor ima problem, rekao je on. Sociolog Srećko Mihailović bio je stroži u oceni, kada je na skupu „Civilno društvo u odbrani demokratskih vrednosti”, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije „Fridrih Ebert”, rekao da civilno društvo u Srbiji postoji u tragovima i da njegovu čast možda brani pet-šest organizacija.

Šta se zaista dogodilo s nevladinim organizacijama? Za mnoge su one devedesetih godina prošlog veka bile veoma agresivne, pa su neke zaradile etiketu da su strani plaćenici. Za četvrt veka nevladine organizacije mnogo su se promenile, na razne načine. Politička oštrica iz devedesetih godina otupela je posle smene vlasti a usahnule su i finansije iz inostranstva. Onda su oivičene zakonom, otvorena je Vladina Kancelarija za civilno društvo, i civilni sektor se okrenuo projektima i donatorima. To nije ni čudno jer trenutno ima oko 21.000 NVO, u kojima je zaposleno oko 4.500 ljudi.

Tragajući za svojim identitetom, civilni sektor se profesionalizovao, a zbog poreske politike okrenuo se državnim fondovima, za koje se kaže da su netransparentni. Zbog toga se civilnom sektoru zamera da ga organizuje država, umesto da on bude njen najveći kritičar. Ali, u godinama nezaposlenosti i nemaštine, ne može im se mnogo ni zameriti ako je uhlebljenje, pa tek onda politika, njihov cilj. Otuda verovatno i okrenutost Kancelariji, što može dovesti, kako se čulo na skupu, do toga da civilno društvo potpuno zanemari svoju kritičku ulogu u društvu i postane nešto slično nekadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda.

Mihailović kaže da se čak i mediji javljaju kao aktivniji akteri i podseća koliko je uloga NVO bila važna u okupljanju DOS-a i stvaranju opozicije: „Oni su dali prvu ideju”. On smatra da se civilno društvo depolitizovalo, na šta nema pravo.

Posle godina aktivizma i problema s državom, civilni sektor je krenuo u profesionalizaciju i zbog donatora i zbog toga što se sve teže dolazi do novca. Šta im je drugo i preostalo. Možda je Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa dao najbolju ocenu civilnog društva kad je rekao da kod nas ne funkcionišu institucije a to se očekuje od slobodno okupljenih građana.

I Vlade Satarić iz „Amitija” smatra da se od civilnog sektora previše očekuje – da bude i protiv države i protiv opozicije i da edukuje društvo.

Iako ideali postoje, mada teme biraju donatori, izgleda da su najveći problemi civilnog sektora depolitizacija i strah da neće moći da se suprotstavi državi i odbrani demokratske vrednosti, što je njegova uloga. Od civilnog sektora se očekuje da ukazuje na greške i predlaže rešenja i da koriguje vlast, naročito ako je opozicija slaba. Iako su neki čelni ljudi civilnog sektora možda prokaženi a neki istrošeni, civilnom sektoru baš slaba opozicija otvara prostor za delovanje. Civilni sektor i pored mnogih problema ima dobre kadrove i to bi država mogla da iskoristi, što u poslednje vreme i čini. Da li će to biti dobro ili loše za civilni sektor, videćemo.