Rusi hoće demokratiju, ali…

Većina građana Rusije smatra da je njihovoj zemlji neophodnademokratija, ali „potpuno posebna, koja je u skladu sa narodnom tradicijom i njenim specifičnostima”, preneo je list „Vedomosti”najnovije istraživanje Levada centra.

Kako pokazuju rezultati navedenog istraživanja, čak 62 odsto Rusa smatra da je demokratija nužnost, dok 55 odsto ispitanih (u odnosu na 34 procenta od prošle godine) u prvi plan ističe „nacionalne specifičnosti” najveće države na svetu.

Isto ispitivanje je pokazalo da Rusi nisu baš preterano naklonjenitakozvanom zapadnom tipu demokratije koji im se svakodnevno servira putem prozapadnih medija, interneta i drugih propagandnih kanala. Čak 45 odsto ispitanih veruje da bi uvođenje zapadnog oblika demokratije delovalo razorno na njihovu zemlju. Istovremeno, 39 odsto ispitanih je uvereno da je Rusiji demokratija potrebna, ali sa prilagođavanjem tradiciji, načinu života, istoriji i kulturi njihove otadžbine.

Prema tumačenju sociologa, ovakav stav umnogome je formiran na osnovama činjenice da je Rusija trenutno u nekoj vrsti sukoba sa Zapadom, a koji se ogleda, pre svega, u sankcijama koje su SAD i pojedine države EU uvele Rusiji zbog dešavanja u Ukrajinii odgovora Moskve na iste.

Ne čudi stoga što tek 24 procenta ispitanika smatra da Rusija i Zapad mogu da koegzistiraju u prijateljskim odnosima, dok 64 odsto smatra da dve strane nikada neće u potpunosti verovati jedna drugoj.

Čak 42 procenta ispitanih ima nepovoljan stav prema zapadnom načinu života. Naravno, ovaj procenat naglo pada kod onih koji suputovali u neku od zapadnih zemalja i lično osetili atmosferu tamošnje svakodnevice.

Možda najinteresantniji je podatak da čak 10 odsto ispitanih Rusa kao najbolji oblik demokratije smatraju sistem kakav je postojao u vreme – Sovjetskog Saveza. Da li je u pitanju samo žal za vremenima mladosti i kada je država o svemu brinula ili današnji ruski kapitalizam stvara više bede nego što bi trebalo, sociolozi, za sada, ne umeju da objasne.