Plakat koji govori pomoću mobilnog telefona

Prvi svetski rat bio je rat plakata. Pomoću njih se vršila mobilizacija, obaveštavalo se o ratnim dejstvima, o pobedama u bitkama, apelima za štednju, sakupljala se novčana pomoć za sopstvene trupe, ali i za saveznike... U to vreme plakati su bili svojevrsno oružje – jedino sredstvo masovne komunikacije i propagande koje je nepogrešivo plenilo pažnju. Oko dve stotine štampanih plakata i još pet stotina u elektronskoj formi, što stranih što domaćih, moći će da se vidi od četvrtka, 6. novembra u 19 sati, na izložbi „Rat i plakat 1914–1918”, koja se otvara u Muzeju primenjene umetnosti na njegov rođendan.

Plakati u ovom slučaju nisu samo eksponati. Oni su svedoci jednog vremena, tmurnog i mučnog razdoblja, nosioci sličnih poruka saopštavanih u različitim kulturama i na različit način. Uz to, istorijski su dokumenti bez premca. Bez mnogo reči, a mnogo govore. Kako objašnjava autor postavke Vladimir Čeh, osnivač Instituta za oglašavanje, koji je u saradnji sa Muzejom primenjene umetnosti njen organizator, publika će se susresti sa tri celine. U prvoj su prikazane najčešće teme koje su se nalazile na plakatima: regrutacija, protivnik, zajam, štednja, dobročinstvo… Drugi deo čine velike akcije prikupljanja priloga za pomoć koje su vođene u Francuskoj, Engleskoj i SAD, pri čemu su se sredstva prikupljala i sa Srbiju, koja je tada bila u svetu mnogo bolje pozicionirana nego danas. Treći segment baštini štampane proklamacije koje su se objavljivale isključivo na teritoriji naše zemlje.

– Plakati su mogli da se proizvode brzo i jeftino, u bilo kojoj formi i tehnici. Prvi su se, uglavnom, oslanjali na tekst. Vremenom, postajali su sve prefinjeniji. Najčešće su autori bili poznati umetnici, pa je tako plakat postao umetnost koja utiče na istoriju. Upotrebljavane su upadljive slike i naslovi kako bi se što efikasnije prenela poruke. Teme su se često preplitale – dodao je Čeh.

„Spasite Srbiju, našeg saveznika”, SAD, 1916, Teofil Aleksander

Javnost u našoj zemlji obaveštavale su dve strane – srpske vlasti i okupacione austrougarske.

– Plakati okupacionih vlasti bili su često štampani u više stubaca, ćirilično i latinično, na srpskom, hrvatskom i nemačkom jeziku, što je bio običaj u višejezičnim sredinama. I jedni i drugi imali su jedinstven vizuelni idiom – reč je o štamparskoj tehnici olovnog sloga, uglavnom bez likovnih elemenata. Tako oblikovani nisu ostavljali nedoumicu o potrebi autora da se narod povinuje njihovim zahtevima i odlukama – objasnio je Slobodan Jovanović, kustos Muzeja primenjene umetnosti.

Sama postavka, čiji je autor vizuelnog identiteta dizajner Slavimir Stojanović, biće interaktivna i komuniciraće sa posetiocima, kako na ulazu u prostor muzeja tako i na ulici. U gradu će se već od danas naći plakati u vezi sa izložbom koji će prenositi i zvučnu poruku i to u trenutku kada se u pravcu oglasa uperi mobilni telefon.

M. Dimitrijević