Nemačka najviše profitirala

Dva puta smo pobedili Nemce i evo ih – ponovo dolaze, rekla je britanska premijerka Margaret Tačer posle pada Berlinskog zida 1989, strahujući da bi ujedinjenje Nemačke dovelo do prevlasti te države u Evropi. Četvrt veka kasnije, nemačka politička dominacija u Evropi nije zasnovana toliko na vojnoj moći koliko na ekonomskoj snazi, tako da više nije tajna da u Evropskoj uniji najveća moć leži u rukama vlade u Berlinu, a ne Evropske komisije u Briselu ili vladama u Parizu ili Londonu.

Politička ćerka nemačkog kancelara ujedinitelja Helmuta Kola – Angela Merkel – bez sumnje je najmoćnija žena na Starom kontinentu, ali i na svetu ako je verovati Forbsovoj rang-listi najmoćnijih političara. To ne bi bilo moguće da nije došlo do pada Berlinskog zida, pa je naučnica, koja je živela i radila u Istočnoj Nemačkoj, mogla da se politički angažuje i probije u sam vrh nemačkih demohrišćana. Međutim, ujedinjenje dve Nemačke je značilo mnogo više. U okviru tadašnje Evropske zajednice Zapadna Nemačka bila je ekonomski ravnopravna Francuskoj, ali preokret se dešava ne samo ujedinjenjem već i činjenicom da je gvozdena zavesa pala i za ostale zemlje istočne Evrope. One postaju savršeno tržište za nemačku industriju, ali mesto gde će izmestiti proizvodnju zarad korišćenja jeftine radne snage.

Prema oceni Hansa Kundnanija, iz Evropskog saveta za spoljne odnose, trebalo bi ipak rezultate pada Berlinskog zida i rast nemačke moći razmotriti u svetlu evropske ekonomske krize, koja još u potpunosti ne jenjava.

„Posledice pada Berlinskog zida pre 25 godina deluju sasvim drukčije nego što se to činilo na 20. godišnjicu, 2009. godine”, rekao je on.

I zaista, pre pet godina, politička moć Nemačke je bila znatno manja, ali je izbijanje svetske ekonomske i finansijske krize drastično povećalo značaj ovog bogatog industrijskog giganta koji se našao u situaciji da svojim novcem puni finansijske rupe drugih evropskih zemalja kako evropski brod ne bi potonuo. Iako su do tada zajedno bile privredna lokomotiva Evrope, Francuska nije imala novca da spasava Grčku, Irsku i Portugaliju i samim tim je moć Nemačke dramatično porasla. Činjenica je da Merkelova nije tako lako trošila novac nemačkih poreskih obveznika i da je njena moć dodatno porasla, a ona je uspela da nametne nepopularne mere štednje i stroži fiskalni nadzor u zemljama širom EU.

Zbog toga pojedini evropski analitičari smatraju da je „moć Berlina verovatno samo privremena” te da će sadašnja dominacija Nemačke opasti zbog njenih dugoročnih problema sa niskom stopom prirodnog priraštaja i smanjenjem broja stanovnika.

Mnogi ističu da je Nemačka od ujedinjenja do danas doživela ogroman preobražaj, te je tako moguće da građani Nemačke koji su potomci imigranata dođu u politički vrh. Štaviše, na čelu Nemačke su dvoje istočnih Nemaca – Merkelova i predsednik Joahim Gauk, koji je bivši harizmatični sveštenik iz Rostoka i borac za ljudska prava u NDR. Uprkos tome, realnost je da istok Nemačke još čeka privredni boljitak iako je od ujedinjenja do danas između 1,5 i dva biliona evra dato za istok zemlje, pri čemu je lavovski deo uzet iz novčanika građana zapadne Nemačke.

Spajanje dve Nemačke i potom osnivanje monetarne unije 1. jula 1990, tako da je nemačka marka bila valuta i za istok i za zapad, bio je možda podsticaj za građane na istoku zemlje da se ne sele na zapad, ali su zato istočnonemačka preduzeća uglavnom propala ne mogavši da izdrže konkurenciju. Rezultat svega toga jeste da je istok Nemačke dostigao BDP koji iznosi 67 odsto zapadnog, ali i dalje posrće po pitanju izvoza, pa se na zapadu izvozi 50 odsto proizvodnje, a na istoku tek nešto više od 30 odsto.

Međutim, nije sve tako crno-belo. Na primer, Drezden, koji je bio deo NDR, jedan je od primera uspešne tranzicije. U ovom gradu stopa nezaposlenosti je osam odsto, a grad od 2006. nema javni dug. S druge strane, grad Dortmund, koji je nekad bio industrijski gigant rurske oblasti u Zapadnoj Nemačkoj, sada beleži nezaposlenost od 12,4 odsto, što je bezmalo duplo od nacionalnog proseka. Osim toga, od 580.000 građana Dortmunda, čak 83.000 njih prima neku vrstu socijalne pomoći, dok u pojedinim delovima grada cveta kriminal, prostitucija i narkomanija.

Zbog toga pojedini eksperti smatraju da bi program podsticaja istoka zemlje, kada se 2019. završi, trebalo nastaviti, ali preusmeriti na sve privredno oslabljene regione, kojih ima i na istoku i na zapadu Nemačke.

Nenad Radičević 

-------------------------------------

KARLOV UGAO

• Berlinski zid je srušen, ali je u nekim glavama ostao netaknut.

• Rušenje Zida bilo je dobro za Rusiju, a loše za Sovjetski Savez.

• Biće još mnogo zidova, jer svetom vladaju „slobodni zidari”.

• Ni četvrt veka nije prošlo od Berlinskog zida, a već su počeli da se zidaju novi.

• Kad su se ujedinile obe Nemačke, zašto ne bi i obe Srbije?

• Da li sve što je pokvario Gorbačov može da popravi Putin?

• U SFR Jugoslaviji ostali su svi zidovi, osim onih kućnih.

• Ideološki zidovi su od tvrđeg materijala.

• Svetske fabrike cigala za zidove opet rade punom parom.

• Zapadni zid je stamen, ali se i istočni sve više utvrđuje.

Dragutin Minić