Немачка највише профитирала

Два пута смо победили Немце и ево их – поново долазе, рекла је британска премијерка Маргарет Тачер после пада Берлинског зида 1989, страхујући да би уједињење Немачке довело до превласти те државе у Европи. Четврт века касније, немачка политичка доминација у Европи није заснована толико на војној моћи колико на економској снази, тако да више није тајна да у Европској унији највећа моћ лежи у рукама владе у Берлину, а не Европске комисије у Бриселу или владама у Паризу или Лондону.

Политичка ћерка немачког канцелара ујединитеља Хелмута Кола – Ангела Меркел – без сумње је најмоћнија жена на Старом континенту, али и на свету ако је веровати Форбсовој ранг-листи најмоћнијих политичара. То не би било могуће да није дошло до пада Берлинског зида, па је научница, која је живела и радила у Источној Немачкој, могла да се политички ангажује и пробије у сам врх немачких демохришћана. Међутим, уједињење две Немачке је значило много више. У оквиру тадашње Европске заједнице Западна Немачка била је економски равноправна Француској, али преокрет се дешава не само уједињењем већ и чињеницом да је гвоздена завеса пала и за остале земље источне Европе. Оне постају савршено тржиште за немачку индустрију, али место где ће изместити производњу зарад коришћења јефтине радне снаге.

Према оцени Ханса Кунднанија, из Европског савета за спољне односе, требало би ипак резултате пада Берлинског зида и раст немачке моћи размотрити у светлу европске економске кризе, која још у потпуности не јењава.

„Последице пада Берлинског зида пре 25 година делују сасвим друкчије него што се то чинило на 20. годишњицу, 2009. године”, рекао је он.

И заиста, пре пет година, политичка моћ Немачке је била знатно мања, али је избијање светске економске и финансијске кризе драстично повећало значај овог богатог индустријског гиганта који се нашао у ситуацији да својим новцем пуни финансијске рупе других европских земаља како европски брод не би потонуо. Иако су до тада заједно биле привредна локомотива Европе, Француска није имала новца да спасава Грчку, Ирску и Португалију и самим тим је моћ Немачке драматично порасла. Чињеница је да Меркелова није тако лако трошила новац немачких пореских обвезника и да је њена моћ додатно порасла, а она је успела да наметне непопуларне мере штедње и строжи фискални надзор у земљама широм ЕУ.

Због тога поједини европски аналитичари сматрају да је „моћ Берлина вероватно само привремена” те да ће садашња доминација Немачке опасти због њених дугорочних проблема са ниском стопом природног прираштаја и смањењем броја становника.

Многи истичу да је Немачка од уједињења до данас доживела огроман преображај, те је тако могуће да грађани Немачке који су потомци имиграната дођу у политички врх. Штавише, на челу Немачке су двоје источних Немаца – Меркелова и председник Јоахим Гаук, који је бивши харизматични свештеник из Ростока и борац за људска права у НДР. Упркос томе, реалност је да исток Немачке још чека привредни бољитак иако је од уједињења до данас између 1,5 и два билиона евра дато за исток земље, при чему је лавовски део узет из новчаника грађана западне Немачке.

Спајање две Немачке и потом оснивање монетарне уније 1. јула 1990, тако да је немачка марка била валута и за исток и за запад, био је можда подстицај за грађане на истоку земље да се не селе на запад, али су зато источнонемачка предузећа углавном пропала не могавши да издрже конкуренцију. Резултат свега тога јесте да је исток Немачке достигао БДП који износи 67 одсто западног, али и даље посрће по питању извоза, па се на западу извози 50 одсто производње, а на истоку тек нешто више од 30 одсто.

Међутим, није све тако црно-бело. На пример, Дрезден, који је био део НДР, један је од примера успешне транзиције. У овом граду стопа незапослености је осам одсто, а град од 2006. нема јавни дуг. С друге стране, град Дортмунд, који је некад био индустријски гигант рурске области у Западној Немачкој, сада бележи незапосленост од 12,4 одсто, што је безмало дупло од националног просека. Осим тога, од 580.000 грађана Дортмунда, чак 83.000 њих прима неку врсту социјалне помоћи, док у појединим деловима града цвета криминал, проституција и наркоманија.

Због тога поједини експерти сматрају да би програм подстицаја истока земље, када се 2019. заврши, требало наставити, али преусмерити на све привредно ослабљене регионе, којих има и на истоку и на западу Немачке.

Ненад Радичевић 

-------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Берлински зид је срушен, али је у неким главама остао нетакнут.

• Рушење Зида било је добро за Русију, а лоше за Совјетски Савез.

• Биће још много зидова, јер светом владају „слободни зидари”.

• Ни четврт века није прошло од Берлинског зида, а већ су почели да се зидају нови.

• Кад су се ујединиле обе Немачке, зашто не би и обе Србије?

• Да ли све што је покварио Горбачов може да поправи Путин?

• У СФР Југославији остали су сви зидови, осим оних кућних.

• Идеолошки зидови су од тврђег материјала.

• Светске фабрике цигала за зидове опет раде пуном паром.

• Западни зид је стамен, али се и источни све више утврђује.

Драгутин Минић