Gasifikaciju domaćinstava ometa besparica

Užice – Hladniji dani u gradu na Đetinji začas napune lekarske ordinacije: sve je više obolelih – a dece i starih ponajviše – koji se zbog problema s disanjem (bronhitis, astma i sl.) javljaju lekaru za pomoć. Svaki osmi Užičanin, po podacima objavljenim ove jeseni, požalio se zdravstvenim službama na takav problem. Jedva se diše, naročito kad magla ujutru ili uveče pritisne ovu kotlinu koju vetrovi obilaze, kad se iz mnogih odžaka usred grada nemilice dimi.

Problem aero-zagađenja je, naravno, decenijski, ali pomaci u rešavanju su slabi. Dugo je gasifikacija grada najavljivana kao spasonosno rešenje, no ni poslednjih godina kad je ona zaživela smog se ovde ne predaje. Ni prelazak velikih gradskih kotlarnica sa mazuta na gas, uz njihovu modernizaciju za smanjenje potrošnje energenata, još nije dao osetnije rezultate. Zagađen vazduh kao da je užička sudbina.

Kad je toliko željena gasifikacija ovde krajem prošle decenije krenula, očekivalo se da će mnoga domaćinstva masovno pohrliti da se greju na čistiji gas umesto da lože drva i ugalj. No, zbog povelikih ulaganja potrebnih građanima u besparici – nekoliko hiljada evra za priključak, nabavku kotla i drugog – samo manji broj vlasnika užičkih privatnih ložišta je uveo čistiji energent (neki su tako, u dobro izolovanim objektima, znatno smanjili troškove grejanja). Znatna većina je, ipak, zadržala grejanje na čvrsto gorivo. S druge strane, pomak je napravljen u javnom sektoru: ovdašnja „Gradska toplana Užice“, koja greje oko 5.000 užičkih stanova, više velikih kotlarnica umesto štetnijeg mazuta koristi čistiji gas, što su učinila i mnoga preduzeća i ustanove.

Po rečima Zorana Šibalića, direktora JKP „Gradska toplana Užice“, obavljeni su obimni radovi na modernizovanju gradskih kotlarnica „Lipa“, „Senjak“, „Aleksića most“ i drugih. – „Toplana“ je pre tri godine u sezoni trošila oko 6.000 tona mazuta, a sada, posle prelaska na čistiji energent gas, oko 3.000 tona. Modernizacija toplotnih stanica i kotlarnica radi povećanja energetske efikasnosti dovela je do smanjenja potrošnje energenata sa 19 na 15 kilograma po metru kvadratnom. Povećao se stepen korisnosti sistema, njegova pouzdanost i sigurnost, gas je smanjio štetno delovanje iz centralnih gradskih kotlarnica po životnu sredinu – nabraja Šibalić.

Ali kako sada izaći nakraj sa zagađenjem iz ložišta u hiljadama privatnih kuća, sa nepotrebno gustim saobraćajem motornih vozila gde svako pokreće svoj automobil i za nebitne pogrebe, nezavršenom obilaznicom ka Bajinoj Bašti zbog čega centrom grada prolaze teretnjaci, sa prirodnim problemom neprovetrene kotline...

U nemoći da nađu trajno rešenje, gradske vlasti su nedavno potražile pomoć od države. Usvojen je ovde zaključak da se u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrene postupak da Užice zbog visokog aero-zagađenja dobije status ugrožene sredine. O tom statusu, podsećamo, odlučuje se na osnovu uredbe kojom se precizno utvrđuju kriterijumi: boduju se vrste i stepen zagađenja te uticaj na zdravlje ljude, pa odlučuje na osnovu zbira bodova. S tim što u članu pet te uredbe piše da se „zone i anglomeracije u kojima su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija u vazduhu proglašavaju statusom ugroženosti životne sredine, bez obzira na ostvareni zbir bodova“.

Šta takav status može doneti Užicu, ostaje da se vidi. A sve se opet vrti oko para (kojih nema), jer bi svakako bilo bolje, zarad smanjenja broja zagađivača, novčano pomoći građanima da privatne kotlarnice prebace na gas, pa onda takvo grejanje na dugme da regulišu umesto da lože ugalj i drva.