Robot poslao istorijske fotografije s komete

Uprkos tehničkim problemima, modul „File” je stabilan, pokazale su prve fotografije koje su prevalile put od 500 miliona kilometara od komete 67P do Zemlje. To su istorijski snimci, kao što je i prekjučerašnje spuštanje robotskog modula na kometu prečnika četiri kilometra.

Za više od 50 godina istraživanja svemira čovek je uspeo da spusti letelicu na Veneru, Mesec, Saturnov mesec „Titan” i na dva asteroida. U sredu je tom spisku dodata i kometa, kada je 100 kilograma težak „File” dotakao stenovitu, ledenu površinu tela koje su 1969. otkrili naučnici Klin Čurjumov i Svetlana Gerasimenko. Sedam sati ranije „File” se odvojio od sonde „Rozeta” koja ga je deset godina nosila kroz svemir 6,4 milijarde kilometara. Na tom putu kroz Sunčev sistem do sada su tri puta proleteli blizu Zemlje i jednom blizu Marsa da bi dobili potrebno ubrzanje za nastavak leta.

Sada će, ako sve bude teklo po planu, robot i sonda sa ukupno 21 instrumentom da analiziraju kometu i šalju rezultate naučnicima Evropske svemirske agencije (ESA), čiji je ovo projekat. U kontrolnom centru „Misije Rozeta” u Darmštatu u sredu je vladala slavljenička atmosfera zbog prvog kontrolisanog spuštanja na kometu, pošto su se slični uređaji do sada samo „zakucavali”.

Radost naučnika zbog istorijskog poduhvata malo je pokvarilo to što pri sletanju nisu izbačeni harpuni kojima je robot trebalo da se pričvrsti za površinu. Zbog toga je modul dva puta odskakao pre nego što je legao na središnji deo komete. U ESA kažu da bi još možda bilo moguće da se aktiviraju harpuni za pričvršćivanje za tlo, ali da će se to uraditi samo ako ne ugrožava modul. Zbog slabe gravitacije, 100 kilograma težak robot veličine mašine za veš, kao da teži samo jedan gram, pa je bez „usidravanja” harpunima nesiguran.

Na prvim snimcima ima mnogo senki, što govori da je ili oboren na stranu ili zaglavljen u rupi. I dalje postoji rizik da bušilica kada se aktivira odgurne modul u svemir.

Većina uređaja koji su deset godina bili uspavani dok je robot pričvršćen za orbiter kružio svemirom juče je prvi put aktivirana. Na robotu su, osim kamera, desetak instrumenata i bušilica koja može da vadi uzorke do dubine od dvadesetak centimetara. Laboratorija „Ptolomej” britanske proizvodnje analiziraće sastav komete stare 4,5 milijardi godina. Naučnici se nadaju da će projekat vredan 1,3 milijarde evra otkriti tajne kometa i drugih svemirskih tela, a uz to možda dati i neke odgovore o poreklu života na Zemlji, jer stene i led od kojih su zvezde repatice sačinjene predstavljaju svojevrsnu „vremensku kapsulu”. Alister Rejnold, pisac naučne fantastike, rekao je za Si-En-En kako se nada da će nas „File” i „Rozeta” približiti dogovoru na najveće SF pitanje – jesmo li sami u svemiru.

Plan je da „Rozeta”, nazvana po egipatskoj steni s koje su naučnici tumačili hijeroglife, i „File”, koji je dobio ime po ostrvu u Nilu, dalje prate kometu na njenom putu do Sunca. Ova planina od leda teška je oko 11 milijardi tona, a kako se bude približavala užarenoj zvezdi izbacivaće u svakoj sekundi na stotine kilograma materijala.

Slavlje i na internetu

„Gugl” je juče bio u znaku tronožnog robota koji se pojavljivao kao animacija na naslovnoj strani popularnog pretraživača.

„File” je objavio i prvi tvit sa nove lokacije i to na nekoliko jezika uključujući ruski, delimično iz poštovanja prema Svetlani Gerasimenko koja je bila u kontroli misije u Nemačkoj.

Na društvenim mrežama Evropljani likuju nad činjenicom da je za istorijski poduhvat zaslužna ESA a ne NASA. Na „Tviteru” je neko greškom pohvalio „poduhvat američkih naučnika”, ali NASA je odgovorila da su za ovu misiju zaslužni Evropljani, mada i Amerikanci imaju tri instrumenta na orbiteru.