Ima li "Duša Sarajeva" dušu

Specijalno za "Politiku"
Sarajevo - "Crvena jabuka" ponovo je u centru medijske pažnje. I to ne zbog svog jedanaestog studijskog albuma, koji se odnedavno pojavio u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, nego više zbog novih ispada njihovog frontmena Dražena Žerića. Žera ne samo da je pevač "Crvene jabuke" nego godinama važi za zaštitni znak ovog sastava. Međutim, on nikada nije bio i pravi lider grupe. Grupu su osnovali Zlatko Arslanagić i Dražen Ričl. Kada je Ričl poginuo 1986. u saobraćajnoj nesreći Arslanagić postaje alfa i omega "Jabuke". Muzički zvuk kreirao je, međutim, Nikša Bratoš njihov producent još od 1988. i albuma "Sanjati". I dok su obojica bili u grupi to je rezultiralo kompromisom koji je od "Crvene jabuke" stvorio najpopularniji sastav na prelazu iz osme u devetu deceniju prošlog veka. Kada je Arslanagić napustio grupu Bratoš je bio taj koji je iscrtao njihov muzički a Žerić medijski profil.

A Žera to nekada čini vrlo grubim i nespretnim potezima. Pogotovo sada kada ni Bratoša više nema u priči oko "Jabuke". Tako je na Hrvatskom radijskom festivalu izbio čak pravi mali skandal kada se "Crvena jabuka", iako najavljena, nije pojavila u programu. Žerić je to kasnije pravdao njihovom željom da izbegnu nastup na play back, ali dobro upućeni tvrde da je do te mere bio pijan da naprosto nije bio sposoban da se popne na festivalsku pozornicu. I ranije je bilo poznato da mu se "ne gadi" da, tu i tamo, malo dublje zaviri u čašicu. Paparaci su zbog toga počeli Žerića da prate u stopu očekujući neki skandal. I trud im se isplatio. Tako je jedan sarajevski novinar, baš na tom festivalu, do te mere isprovocirao već pripitog Žerića da je ovaj zapretio fizičkim obračunom. Sve je odmah iskorišćeno da se plasira još jedan skandal. A onda su pokušali da mu na dušu stave i, navodnu, spremnost da nastupi na Tompsonovom sarajevskom koncertu.

U senci tih skandala ostao je album koji je malo stidljivo izašao pod simboličnim nazivom "Duša Sarajeva". Najavili su da se ovim albumom muzički vraćaju svojim korenima. Mada nigde to nije izričito rečeno, čini se da je zbog toga došlo do razlaza sa Bratošem koga su mnogi optuživali da je zvuk benda učinio previše slatkastim.

tek donekle su uspeli u nameri. Istina je da pločom pokušavaju da reinkarniraju taj sarajevski duh osamdesetih kroz pesme sastava "Uhuhu" ("Znaš da i sad mislim na tebe") i "Ritam srca" ("Uzmi me"), pa čak i Kemala Montena ("Napiši jednu ljubavnu"). Taj zvuk se čuje i u nekim novim pesmama kao što je "Oči boje srne". Ostatak materijala, ipak, previše vuče na ono što su radili poslednju deceniju a tu, da se ne lažemo, svega ima više nego duše.