Milov atentat na Gavrila

Izjava crnogorskog premijera Mila Đukanovića da je istorijska činjenica da Crna Gora nije podržala teroristički akt ubistva u Sarajevu i da je smatrala da se političkim ubistvima ne može ništa rešiti, iznenadila je mnoge, ali i pokrenula spekulacije o eventualnoj političkoj pozadini takve poruke.

„Za Crnu Goru i njen narod nije bilo veće tragedije od Prvog svetskog rata. Skupo nas je koštala lekcija da najveću cenu plaćaju najmanji narodi. Verujmo zajedno, nakon gotovo stogodišnjeg čekanja na novu šansu i međunarodnog priznanja pre osam godina, da smo je naučili”, rekao je Đukanović, na preksinoćnoj svečanoj akademiji povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata u Podgorici.

On se u nastavku izlaganja pozvao na kralja Nikolu citirajući pojedine rečenice koje ukazuju da je Srbija skupila Veliku narodnu skupštinu koja, kako kaže, ne postoji kao ustanova po ustavu, a kamoli je nadležna da rešava sudbinu Crne Gore. Đukanović je naveo da je sve to urađeno, jer su želeli stvoriti „od Crne Gore jedan ili dva okruga srbijanska, a ne ravnopravnoga brata”.

Crnogorski premijer i predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) istakao je da je od nestanka Crne Gore nakon Prvog svetskog rata do danas napisano hiljade stranica o nepravdi koja joj je učinjena, kao i da postoji hiljade dokaza da je pravda bila na strani Crne Gore.

„Iako je sve urađeno da se više nikad ne čuje za bilo kakvu crnogorsku posebnost, baš to je bio podsticaj pokretu za obnovu crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta”, konstatovao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, 1999. godine Crna Gora nije napravila grešku da, vođena instinktom savezničke odgovornosti, uđe u rat s međunarodnom zajednicom.

„Nismo podlegli atmosferi netolerancije prema različitostima u vremenu nacionalnih i verskih sukoba svuda oko nas, već smo očuvali mir, zbrinuli izgnanike otkud god da su došli i time učvrstili temelje svoje multietničnosti i multikulturalnosti”, rekao je Đukanović.

Zašto crnogorski premijer ocenjuje Sarajevski atentat kao teroristički čin i to u trenutku kada i najistaknutiji zagovornici tog pristupa polako revidiraju takav stav – nije do kraja jasno. Istoričarka Dubravka Stojanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ukazuje na važnost razdvajanja istorijskih činjenica i njihovih različitih interpretacija.

„Jedino što je nesporno jeste da je Gavrilo Princip 28. juna 1914. godine pucao na Franca Ferdinanda. To je pouzdana istorijska činjenica, sve ostalo su interpretacije. Za nekoga je to herojski čin, a za nekog drugog, izdaja. To kako ćete oceniti neki istorijski događaj zavisi od vaše današnje političke pozicije i potrebe da pošaljete određenu poruku, a ne od samog događaja iz prošlosti. Posao onih koji se bave tim interpretacijama jeste da čitaju poruke koje se tako šalju. Milo Đukanović tom izjavom hoće da kaže da on i njegova politika ne pripadaju većinskom srpskom tumačenju Principovog čina. On na taj način gradi posebnost sopstvene pozicije i posebnost Crne Gore u odnosu na one koji u Sarajevskom atentatu vide herojsko delo. On kazuje da je današnja Crna Gora diskontinuitet u odnosu na tradicionalističko čitanje istorije i da je ona zasnovana na drugačijim političkim principima”, ocenjuje za „Politiku” profesorka Stojanović.

U istupu crnogorskog premijera istoričar Borivoje Milošević sa Filozofskog fakulteta u Banjaluci prepoznaje dnevnopolitički pečat i ističe da ima utisak da je opasku o Sarajevskom atentatu neko Đukanoviću – izdiktirao.

„Ovo je primer politikanstva i vazalnog odnosa prema EU i NATO, što ne treba da iznenađuje, jer je i ranije imao istupe na tom tragu. Ova izjava mi pre deluje kao da je neko sa strane stavio Đukanoviću u usta, a u stručnim krugovima je izazvala uglavnom podsmeh”, kaže Milošević za naš list.

Za razumevanje toka sporenja oko uzroka Prvog svetskog rata, koja su obeležila celu ovu godinu, možda je najbolje podsetiti na primer istoričara Kristofera Klarka čiji je stav prema Gavrilu Principu kao teroristi tokom vremena evoluirao u označavanje Principa kao atentatora. Klarkova obimna studija „Mesečari: kako je Evropa krenula u rat 1914”, važi za izdavački poduhvat koji je označio početak revidiranja stava prema ekskluzivnosti nemačke krivice za izbijanje Velikog rata. Ovdašnjoj javnosti je najviše zasmetao sugestivni ton po kojem su upravo Srbi najveći krivci za rat, a Klark je pre godinu dana u intervjuu „Politici” insistirao na tome da njegova knjiga nije bila uperena protiv Srba. Potom je u narednim izdanjima Gavrila Principa preimenovao u „atentatora” umesto „teroriste”.

Zašto premijer Crne Gore u slučaju Sarajevskog atentata koristi terminologiju koju je odbacio i Klark, deo javnosti povezuje sa potrebama dnevne politike. Godina u kojoj se obeležava 100. godišnjica atentata bila je povod da o njegovom uticaju na današnje političke prilike za svetske medije govore i srpski političari.

Premijer Aleksandar Vučić je tako za Si-En-En izjavio: „Kao što znate, srpski mladić je započeo Prvi svetski rat, Gavrilo Princip. Srpska i nemačka strana uvek su različito procenjivale njegovu ulogu. I to je razlog što težimo miru, da više ne budemo deo problema, već deo rešenja; da stvaramo modernu državu, najbolju moguću sredinu u celom regionu.”

Povodom Đukanovićevih tvrdnji oglasio se funkcioner opozicionog Demokratskog fronta i poslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević.

„Umesto istorijskog časa, Đukanović ’istoričar’ održao je još jedan čas o veleizdaji i falsifikovanju onog što je sveto u crnogorskoj istoriji, skrnaveći Principa svojim ’principima’, koje menja češće nego skupe ručne satove. Izjava da je Gavrilo Princip bio terorista i da njegov čin crnogorski narod nikad nije podržao, predstavlja ruganje svetloj oslobodilačkoj tradiciji Crne Gore.”

Na njegove opaske odgovara politički direktor Đukanovićevog DPS-a Tarzan Milošević ističući da opozicija ima pravo da kaže svoje mišljenje o svim pitanjima, pa i o ovom.

„Šta je predsednik Đukanović rekao na svečanoj akademiji, partija u potpunosti podržava i stoji iza njegovih reči. Ukoliko bude zahteva za dodatnim objašnjenjima njegovih izjava siguran sam da ih premijer neće uskratiti javnosti”, poručuje Milošević.