Teško je podići se ponovo iz prašine

– Prvi put smo u Srbiji. Još se nismo upoznali sa gradom, ali smo srećni što nam se pružila mogućnost da upoznamo Beograd i nastupimo na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je pre desetak dana nastupilo kod nas sa predstavom „Zmajeubice”, čiji motivi su sličnu onima koje smo mi u našem ostvarenju „1914” želeli da predstavimo na sceni. One bi čak mogle i da se igraju zajedno.

Ovo je za „Politiku” juče kazala češka glumica Sonja Červena, koja je upravo doputovala u Beograd sa svojim kolegama glumcima, akterima predstave „1914” inspirisane Prvim svetskim ratom, u režiji čuvenog Roberta Vilsona i u produkciji Narodnog pozorišta iz Praga.

Posle uspešnog gostovanja „Zmajeubica” Milene Marković, u režiji Ive Milošević, u Pragu i Gracu, projekat „Pali anđeo istorije 1914/2014” nastavlja se mini-festivalom u sklopu kojeg će večeras u 20 časova na sceni „Ljuba Tadić” JDP-a beogradskoj publici biti odigrana predstava „1914”. Ova predstava zasnovana je na delima „Poslednji dani čovečanstva” Karla Krausa i „Dobri vojnik Švejk” Jaroslava Hašeka. Sa češkim glumcima razgovarali smo juče u ranim prepodnevnim satima u beogradskom hotelu „Park”, posle čega se ova nadahnuta umetnička ekipa otisnula u svoju prvu beogradsku avanturu.

Robert Vilson, mag modernog teatra, ova dela pretvorio je u savremeni kabare koji obiluje impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti.

Glumica Sanja Červena, koja već 25 godina sarađuje sa Robertom Vilsonom, u predstavi „1914” tumači Vreme. Evo, kako komentariše zadatak koji je ovoga puta poverio Vilson:

– Vreme je jako neodređen pojam i nije ni na čijoj strani. Jednostavno vreme je takvo. Samo po sebi se menja, i traje, sa jedne strane je teško odigrati ga na sceni, sa druge nije, jer smo svi u tom vremenu. I ne može da se podmiti. Rođena sam u 20. veku i svima je poznato šta se sve dešavalo u Češkoj tokom proteklih decenija. Jako potresne stvari su se dešavala, tokom Prvog svetskog rata kada je mnogo ljudi poginulo. Nadam se da se takva stradanje neće dogoditi. Teško je podići se ponovo iz te ogromne prašine. I danas, posle toliko godina posledice se osećaju.

Gost Beograda je i praški glumac Vaclav Postranecki koji tumači Optimistu.

– I optimista i pesimista se nalaze u nama, a često dolazi do borbe između te dve strane. Svi ratovi se završavaju mirom. Prvo mora da izbije nešto veliko kao što je rat, da bude nemira i sukoba, to je pesimista, da bi posle toga došao optimista i mir. Ne treba ratovati u ime Boga, jer to dovodi do stradanja – kaže Postranecki.

Na priču se nadovezuje i Vladimir Javorski koji igra Pesimistu uz komentar: – Ovo nije predstava o Prvom svetskom ratu u pravom smislu reči, jer nije zasnovana na konkretnim činjenicama, već govorio o unutrašnjim nedoumicama koje čovek sam sa sobom nosi. Pesimista je inspirisan delom Karla Krausa i prati tu ironičnu crtu koju sam autor provlači kroz delo.

U glumačkoj ekipi su i Pavla Beretova, Eniko Esenji, Tatjana Medvecka, Eva Salcmanova i drugi.