Тешко је подићи се поново из прашине

– Први пут смо у Србији. Још се нисмо упознали са градом, али смо срећни што нам се пружила могућност да упознамо Београд и наступимо на сцени Југословенског драмског позоришта, које је пре десетак дана наступило код нас са представом „Змајеубице”, чији мотиви су сличну онима које смо ми у нашем остварењу „1914” желели да представимо на сцени. Оне би чак могле и да се играју заједно.

Ово је за „Политику” јуче казала чешка глумица Соња Червена, која је управо допутовала у Београд са својим колегама глумцима, актерима представе „1914” инспирисане Првим светским ратом, у режији чувеног Роберта Вилсона и у продукцији Народног позоришта из Прага.

После успешног гостовања „Змајеубица” Милене Марковић, у режији Иве Милошевић, у Прагу и Грацу, пројекат „Пали анђео историје 1914/2014” наставља се мини-фестивалом у склопу којег ће вечерас у 20 часова на сцени „Љуба Тадић” ЈДП-а београдској публици бити одиграна представа „1914”. Ова представа заснована је на делима „Последњи дани човечанства” Карла Крауса и „Добри војник Швејк” Јарослава Хашека. Са чешким глумцима разговарали смо јуче у раним преподневним сатима у београдском хотелу „Парк”, после чега се ова надахнута уметничка екипа отиснула у своју прву београдску авантуру.

Роберт Вилсон, маг модерног театра, ова дела претворио је у савремени кабаре који обилује импресивним, сликовитим визијама, музиком и изненађујућим хумором, стварајући не само параболу 1914, него и слику нашег живота у садашњости.

Глумица Сања Червена, која већ 25 година сарађује са Робертом Вилсоном, у представи „1914” тумачи Време. Ево, како коментарише задатак који је овога пута поверио Вилсон:

– Време је јако неодређен појам и није ни на чијој страни. Једноставно време је такво. Само по себи се мења, и траје, са једне стране је тешко одиграти га на сцени, са друге није, јер смо сви у том времену. И не може да се подмити. Рођена сам у 20. веку и свима је познато шта се све дешавало у Чешкој током протеклих деценија. Јако потресне ствари су се дешавала, током Првог светског рата када је много људи погинуло. Надам се да се таква страдање неће догодити. Тешко је подићи се поново из те огромне прашине. И данас, после толико година последице се осећају.

Гост Београда је и прашки глумац Вацлав Постранецки који тумачи Оптимисту.

– И оптимиста и песимиста се налазе у нама, а често долази до борбе између те две стране. Сви ратови се завршавају миром. Прво мора да избије нешто велико као што је рат, да буде немира и сукоба, то је песимиста, да би после тога дошао оптимиста и мир. Не треба ратовати у име Бога, јер то доводи до страдања – каже Постранецки.

На причу се надовезује и Владимир Јаворски који игра Песимисту уз коментар: – Ово није представа о Првом светском рату у правом смислу речи, јер није заснована на конкретним чињеницама, већ говорио о унутрашњим недоумицама које човек сам са собом носи. Песимиста је инспирисан делом Карла Крауса и прати ту ироничну црту коју сам аутор провлачи кроз дело.

У глумачкој екипи су и Павла Беретова, Енико Есењи, Татјана Медвецка, Ева Салцманова и други.