Bitef je prvi podržao moj rad

Veoma sam uzbuđen i radostan što je moja scenska iluzija ponovo predstavljena u Beogradu, delikatnoj srpskoj publici, posebno jer je Bitef prvi podržao moj rad. Jovan Ćirilov, zbog čijeg odlaska iskreno žalim, došao je da vidi moju predstavu „Pogled gluvoga”, odnosno moje prvo predstavljanje u Evropi, davne 1971. godine i pozvao me da budem gost Beograda iste godine. Prihvatio sam poziv, uradili smo intervju u kojem sam iznova i iznova ponavljao samo jednu reč: „Dinosaurus”. To je trajalo satima. Bilo je to, zapravo, u vreme kada sam upoznao Marinu Abramović i Dušana Makavejeva... rekao je u intervjuu za „Politiku” američki reditelj svetskog renomea Robert Vilson čija predstava „1914” je izvedena sinoć na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, a u okviru projekta „Pali anđeo istorije 1914-2014”, odnosno mini festivala u sklopu kojeg će u ovoj teatarskoj kući u narednom periodu biti izvedene još dve predstave koje obrađuju temu Prvog svetskog rata.

Robert Vilson zbog prezauzetosti nije mogao da doputuje u Beograd sa akterima predstave „1914”, odnosno glumačkim ansamblom Narodnog pozorišta u Pragu, u čijoj produkciji je i urađeno ovo delikatno ostvarenje, ali se rado odazvao pozivu da govori za naš list, budući da je u svojoj ranijoj fazi stvaralaštva ubeležio u svojoj biografiji i  „Politikinu” nagradu za najbolju režiju.

–Vratio sam se nekoliko godina kasnije ponovo u Beograd,  sa ostvarenjem „Pismo za kraljicu Viktoriju”, koje sam radio sa Kristoferom Noulsom, a 1976. godine predstavio sam i svoju operu „Ajnštajn na plaži”, u saradnji sa Filipom Glasom. Oba  dela su vrlo lepo primljena i za njih smo dobili vredne nagrade – kaže Robert Vilson.

Predstava „1914” inspirisana je delima „Poslednji dani čovečanstva” Karla Krausa i „Dobri vojnik Švejk” Jaroslava Hašeka. Robert Vilson, mag modernog teatra, predstavu „1914” radio je u formi savremenog kabarea, sa impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu na 1914. godinu, nego i sliku našeg života u sadašnjosti. Reč je, zapravo, o suptilno urađenoj, nesvakidašnjoj predstavi o optimistima i pesimistima pod budnim okom svepristunog vremena.

–Trudim se da ne tumačim svoj rad. Moje delo je predstavljeno javnosti i ona može na osnovu scenskih iskaza da izvuče svoje zaključke. Reč je, zapravo, o mnogim stvarima koje sam hteo da podelim sa publikom, kaže naš sagovornik.

A na pitanje kakvo to vreme živimo danas, 100 godina posle Prvog svetskog rata, Vilsom je odgovorio:

–Citiraću reči Džona Kejdža, koji je rekao: „Ništa se nije promenilo, ali su sada naše oči i uši spremne da vide i čuju”.

Poznati reditelj, koji svoju pozorišnu misiju širi svuda po svetu, rado je viđen gost u svim kulturnim sredinama, o čemu svedoči i njegov odgovor na pitanje kakvi su mu dalji planovi:

–Upravo sam završio probe Puškinovih „Bajki”  u Moskvi, uz muziku grupe Koko Rouzi. Već naredne sedmice započeću u  Berlinu, probe Geteovog „Fausta”,  prvi i drugi deo, na muziku Herberta Grenmejera. U junu ću predstaviti publici i solistički komad napravljen za Mihaila Barišnjikova, zasnovan na dnevnicima Nižinskog.

Neumorni reditelj-putnik Robert Vilson potpisao je i uspešnu režiju predstave „Život i smrt Marine Abramović?”,koja osvaja publiku širom Evrope i sveta.

–Marina je umetnica sa više ličnosti. Ona stalno stavlja sebe pred nove izazove, odnosno testira svoje granice. Kao izvođač performansa ima ogromnu unutrašnju snagu. Ona je moja dobra prijateljica jošiz ranih 70-ih godina 20. veka.

B. G. Trebješanin