Битеф је први подржао мој рад

Веома сам узбуђен и радостан што је моја сценска илузија поново представљена у Београду, деликатној српској публици, посебно јер је Битеф први подржао мој рад. Јован Ћирилов, због чијег одласка искрено жалим, дошао је да види моју представу „Поглед глувога”, односно моје прво представљање у Европи, давне 1971. године и позвао ме да будем гост Београда исте године. Прихватио сам позив, урадили смо интервју у којем сам изнова и изнова понављао само једну реч: „Диносаурус”. То је трајало сатима. Било је то, запрaво, у време када сам упознао Марину Абрамовић и Душана Макавејева... рекао је у интервјуу за „Политику” амерички редитељ светског реномеа Роберт Вилсон чија представа „1914” је изведена синоћ на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду, а у оквиру пројекта „Пали анђео историје 1914-2014”, односно мини фестивала у склопу којег ће у овој театарској кући у наредном периоду бити изведене још две представе које обрађују тему Првог светског рата.

Роберт Вилсон због презаузетости није могао да допутује у Београд са актерима представе „1914”, односно глумачким ансамблом Народног позоришта у Прагу, у чијој продукцији је и урађено ово деликатно остварење, али се радо одазвао позиву да говори за наш лист, будући да је у својој ранијој фази стваралаштва убележио у својој биографији и  „Политикину” награду за најбољу режију.

–Вратио сам се неколико година касније поново у Београд,  са остварењем „Писмо за краљицу Викторију”, које сам радио са Кристофером Ноулсом, а 1976. године представио сам и своју оперу „Ајнштајн на плажи”, у сарадњи са Филипом Гласом. Оба  дела су врло лепо примљена и за њих смо добили вредне награде – каже Роберт Вилсон.

Представа „1914” инспирисана је делима „Последњи дани човечанства” Карла Крауса и „Добри војник Швејк” Јарослава Хашека. Роберт Вилсон, маг модерног театра, представу „1914” радио је у форми савременог кабареа, са импресивним, сликовитим визијама, музиком и изненађујућим хумором, стварајући не само параболу на 1914. годину, него и слику нашег живота у садашњости. Реч је, заправо, о суптилно урађеној, несвакидашњој представи о оптимистима и песимистима под будним оком свепристуног времена.

–Трудим се да не тумачим свој рад. Мојe дело je представљенo јавности и она може на основу сценских исказа да извуче своје закључке. Реч је, заправо, о многим стварима које сам хтео да поделим са публиком, каже наш саговорник.

А на питање какво то време живимо данас, 100 година после Првог светског рата, Вилсом је одговорио:

–Цитираћу речи Џона Кејџа, који је рекао: „Ништа се није променило, али су сада наше очи и уши спремне да виде и чују”.

Познати редитељ, који своју позоришну мисију шири свуда по свету, радо је виђен гост у свим културним срединама, о чему сведочи и његов одговор на питање какви су му даљи планови:

–Управо сам завршио пробе Пушкинових „Бајки”  у Москви, уз музику групе Коко Роузи. Већ наредне седмице започећу у  Берлину, пробе Гетеовог „Фауста”,  први и други део, на музику Херберта Гренмејера. У јуну ћу представити публици и солистички комад направљен за Михаила Баришњикова, заснован на дневницима Нижинског.

Неуморни редитељ-путник Роберт Вилсон потписао је и успешну режију представе „Живот и смрт Марине Абрамовић?”,која осваја публику широм Европе и света.

–Марина је уметница са више личности. Она стално ставља себе пред нове изазове, односно тестира своје границе. Као извођач перформанса има огромну унутрашњу снагу. Oна је моја добра пријатељица jошиз раних 70-их година 20. века.

Б. Г. Требјешанин