Saobraćaj u Južnom bulevaru tek u aprilu

Radovi u Južnom bulevaru, koji su počeli pre četiri meseca i čiji završetak je predviđen za januar, neće biti okončani pre aprila! Tada bi, poručuju iz Direkcije za građevinsko zemljište, ulica trebalo da bude puštena u saobraćaj, dok će asfaltiranje i popločavanje biti završeno nešto ranije. Do sada je urađeno javno osvetljenje, obeležena su mesta za parkiranje, a u toku su i pripreme za uređenje kolovoza.

Prema rečima Nenada Bajića, šefa Informativne službe Direkcije za građevinsko zemljište, suštinski razlog kašnjenja leži u neusaglašenosti planova izvođača radova sa realnim stanjem na terenu.

– Tek kada smo raskopali ulicu, videli smo da glavni kanalizacioni kolektor nije bio postavljen onako kako stoji u našim planovima. U toku iskopavanja naišli smo i na stari betonski kolektor i izgubili pet-šest dana dok smo ustanovili čemu on služi – objašnjava Bajić i dodaje da su izvođačima veliki problem pričinjavale i telefonske i elektroinstalacije koje su bile postavljene pliće nego što piše u planovima.

– Veliku nevolju predstavljali su i kućni priključci za struju i vodu koje smo morali da zamenimo, jer su bili u katastrofalnom stanju i zbog njih nismo mogli da asfaltiramo ulicu – kaže Bajić.

U toku preuređenja, žiteljima Južnog bulevara često su isključivane struja i voda, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo, a postojala je i opasnost da stanari okolnih zgrada blokiraju obavljanje radova. Zbog toga je nedavno Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište, razgovarao sa stanovnicima ove ulice kako bi ih uverio da će njihovim mukama uskoro doći kraj.

Ranko Drljević, koji stanuje u Južnom bulevaru i predsednik je sindikata građevinara „Nezavisnost”, kaže da stanari više nemaju problema sa peskom koji je donedavno curio iz slavina, kao i da su izvođači radova u saradnji sa „Beogradskim vodovodom i kanalizacijom” rešili problem vodosnabdevanja, a više nema ni isključenja struje.

Celokupna vrednost radova u Južnom bulevaru iznosi 550 miliona dinara od čega je polovinu izdvojila Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, a ostatak je obezbeđeno iz kredita Evropske investicione banke.

N. M.