Meksiko raspušta lokalne policije

Meksička vlada odlučila je da se upusti u dosad najsveobuhvatniji obračun sa organizovanim kriminalom i spregom lokalnih vlasti i narkotrafikantskim kartelima.

Suočen sa rastućim gnevom povodom masakra 43 studenta učiteljske škole pre dva meseca u državi Gerero, predsednik Enrike Penja Nijeto najzad se iz predsedničke palate obratio naciji, najavljujući raspuštanje svih okružnih policija, reformu sudstva i kaznene politike, nove zakone u borbi protiv organizovanog kriminala, čak i ustavne reforme. Država je ustuknula pred organizovanim kriminalom, rekao je Penja Nijeto, koji je posredno priznao da kritike upućene na njegov lični račun nisu bez osnova.

Ni godinu dana nije prošlo otkako je stupio na dužnost, a situacija je u mnogim krajevima zemlje, gde su vlast praktično preuzeli narko-karteli na čijem su platnom spisku i policajci i okružna vlast, sve je gora. Nezadovoljstvo je buknulo sa slučajem studenata koje je pohapsila lokalna policija i predala ih narko-kartelu. Oni su potom po nalogu gradonačelnika Iguale i njegove žene predati narko-mafiji koja ih je ubila i zapalila na lomači tako da njihove ostatke više niko ne može da identifikuje. Zvanično, oni se još vode kao nestali, a u pretraživanju države Gerero federalne policijske snage našle su još sijaset drugih masovnih grobnica.

Najradikalnija od svih najavljenih mera jeste raspuštanje 1.800 okružnih policijskih stanica u kojima radi 170.000 agenata i njihovo spajanje sa državnim organima reda. Tako će se policija staviti pod centralnu komandu svake od 32 države u Meksiku. Ovakva reforma zahteva ogromna materijalna sredstva i vreme, pa će se rasformiranje policijskih stanica prvo obaviti u najugroženijim državama, kako je najavio Penja Nijeto. To su uz Gerero, Halisko, Mičoakan (u jugozapadnom delu zemlje) i Tamaulipas na severoistoku Meksika.

Ubistva i nasilje toliko su uzeli maha da je podrivena čitava država. U Meksiku se. prema statistikama koje objavljuju svi državni mediji, u proseku dnevno desi 63 ubistva, 20 osoba nestane i po šest biva oteto. Po novim zakonima federalne snage moći će da preuzmu kontrolu nad bilo kojom teritorijom za koju se proceni da je ugrožena spregom policije i narko-kartela.

Meksički mediji i portali navode alarmantne podatke koji ukazuju na vladajuću atmosferu nepoverenja i nekažnjivosti i daju za pravo predsedniku koji je naglasio da se „ovako više ne može”.

Devedeset odsto Meksikanaca smatraju da je policija, institucija sa najvišim stepenom korupcije u zemlji. Čak 97 odsto počinjenih ubistava od 2006. nije do sada rasvetljeno, niti se ubicama izrekla kazna. Toliko se izgubilo poverenje u policiju, da se samo dva odsto od ukupnog broja otmica prijavljuje organima reda.

Nije bilo mnogo koristi ni od stalnih čistki u lokalnim policijama koje je počela da sprovodi vlast još za vreme bivšeg predsednika Felipea Kalderona (2000–2006). Oprobani model narko-mafije uvek je iznova uspevao da povrati vlast na lokalu. Grupa plaćenih ubica bi vrlo brzo preko ucena pretnji i novca stavila pod kontrolu čitavu vlast. Šefa policije u Iguali narko-kartel je plaćao 48.000 dolara mesečno, dok su gradonačelnik i njegova supruga doživeli vrtoglavi finansijski uspon zahvaljujući narko-poslodavcu. Zauzvrat, mafijašima su na raspolaganju svi opštinski zbirni i lični podaci o stanovništvu, svi sudski spisi i odluke...

Rano je za komentare o reformama, kada se ne zna ni da li su one izvodljive na terenu. Dijagnoza je odavno postavljena: Meksiko je ogrezao u kriminalu. Ali prvi put je to otvoreno pred nacijom priznao i predsednik države. Meksikanci su, suočeni sa stravičnim masakrom u Iguali i svesni da svakom od njih može da se desi danas ili sutra slična tragedija, rešili da se oslobode straha, što je postao i moto svih demonstracija koje potresaju zemlju.