Мексико распушта локалне полиције

Мексичка влада одлучила је да се упусти у досад најсвеобухватнији обрачун са организованим криминалом и спрегом локалних власти и наркотрафикантским картелима.

Суочен са растућим гневом поводом масакра 43 студента учитељске школе пре два месеца у држави Гереро, председник Енрике Пења Нијето најзад се из председничке палате обратио нацији, најављујући распуштање свих окружних полиција, реформу судства и казнене политике, нове законе у борби против организованог криминала, чак и уставне реформе. Држава је устукнула пред организованим криминалом, рекао је Пења Нијето, који је посредно признао да критике упућене на његов лични рачун нису без основа.

Ни годину дана није прошло откако је ступио на дужност, а ситуација је у многим крајевима земље, где су власт практично преузели нарко-картели на чијем су платном списку и полицајци и окружна власт, све је гора. Незадовољство је букнуло са случајем студената које је похапсила локална полиција и предала их нарко-картелу. Они су потом по налогу градоначелника Игуале и његове жене предати нарко-мафији која их је убила и запалила на ломачи тако да њихове остатке више нико не може да идентификује. Званично, они се још воде као нестали, а у претраживању државе Гереро федералне полицијске снаге нашле су још сијасет других масовних гробница.

Најрадикалнија од свих најављених мера јесте распуштање 1.800 окружних полицијских станица у којима ради 170.000 агената и њихово спајање са државним органима реда. Тако ће се полиција ставити под централну команду сваке од 32 државе у Мексику. Оваква реформа захтева огромна материјална средства и време, па ће се расформирање полицијских станица прво обавити у најугроженијим државама, како је најавио Пења Нијето. То су уз Гереро, Халиско, Мичоакан (у југозападном делу земље) и Тамаулипас на североистоку Мексика.

Убиства и насиље толико су узели маха да је подривена читава држава. У Мексику се. према статистикама које објављују сви државни медији, у просеку дневно деси 63 убиства, 20 особа нестане и по шест бива отето. По новим законима федералне снаге моћи ће да преузму контролу над било којом територијом за коју се процени да је угрожена спрегом полиције и нарко-картела.

Мексички медији и портали наводе алармантне податке који указују на владајућу атмосферу неповерења и некажњивости и дају за право председнику који је нагласио да се „овако више не може”.

Деведесет одсто Мексиканаца сматрају да је полиција, институција са највишим степеном корупције у земљи. Чак 97 одсто почињених убистава од 2006. није до сада расветљено, нити се убицама изрекла казна. Толико се изгубило поверење у полицију, да се само два одсто од укупног броја отмица пријављује органима реда.

Није било много користи ни од сталних чистки у локалним полицијама које је почела да спроводи власт још за време бившег председника Фелипеа Калдерона (2000–2006). Опробани модел нарко-мафије увек је изнова успевао да поврати власт на локалу. Група плаћених убица би врло брзо преко уцена претњи и новца ставила под контролу читаву власт. Шефа полиције у Игуали нарко-картел је плаћао 48.000 долара месечно, док су градоначелник и његова супруга доживели вртоглави финансијски успон захваљујући нарко-послодавцу. Заузврат, мафијашима су на располагању сви општински збирни и лични подаци о становништву, сви судски списи и одлуке...

Рано је за коментаре о реформама, када се не зна ни да ли су оне изводљиве на терену. Дијагноза је одавно постављена: Мексико је огрезао у криминалу. Али први пут је то отворено пред нацијом признао и председник државе. Мексиканци су, суочени са стравичним масакром у Игуали и свесни да сваком од њих може да се деси данас или сутра слична трагедија, решили да се ослободе страха, што је постао и мото свих демонстрација које потресају земљу.