Hronologija jedne destrukcije

Zrenjanin– Grad na Begeju jedan je od retkih u kojima su najlepše građevine rušene u miru, a ne u ratu. Za vreme nemačke okupacije uništena je samo sinagoga, ali su zato posle rata srušene mnoge znamenite i lepe zgrade. Stradale su zbog namere političara da obnove varoš, pa je ostalo malo od arhitekture koja je označavala njegov vizuelni identitet.

Mladi istoričar Filip Krčmar bavio se temom koju je nazvao „Hronologijom jedne destrukcije”, a svoja zapažanja izneo je i na javnoj tribini, nedavno održanoj u Kulturnom centru Zrenjanina. Kako se moglo čuti u tom vrlo interesantnom razgovoru, zbog pogrešnih poteza onih koji su rukovodili gradskim urbanizmom, ovde je od bogatog kulturnog nasleđa ostalo malo. U Zrenjaninu su nestale mnoge lepe zgrade, koje se danas pamte kao simboli propadanja jedne urbane sredine, ali i cele ulice i trgovi.

Među prvima je stradao Žitni trg, čija je celina žrtvovana da bi se izgradilo prostrano parkiralište, a onda su redom nestajale lepe građevine. Rušene su pod pritiskom takozvane konfekcijske arhitekture, čiji je glavni cilj bio da se grade monumentalni kompleksi. Krčmar je istakao da su glavnu reč vodili političari, a arhitekte su izvršavale njihove naloge. Tu pojavu nazvao je direktivni urbanizam. Preuređenje je počelo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Sve što je bilo starije moralo je da ustukne pred novim, umesto da se novo prilagođavalo starom.U samom centru napravljene su pošta i takozvana stambena „zgrada tekstila”, koje se ne uklapaju u okolni ambijent. Još bolji primer je obližnji vodotoranj. Ovde je srušena kuća u kojoj se nalazila opštinska administracija i podignut soliter, na čijem je vrhu smeštena, kako je Zrenjaninci danas zovu, „kaca”.

Vo­do­to­ranj u vre­me iz­grad­nje Fo­to Lju­ba Mi­lo­sa­vlje­vić 

Zamišljeno je da se iz tog bazena na nebu grad snabdeva vodom jer se nalazi na najvišoj tački u srednjem Banatu. Soliter je podignut na peskovitom mestu, po iskustvu u građenju identičnog u Japanu. Ispod njega se celom dužinom i širinom nalazi betonska ploča da bi se sprečilo propadanje. Voda u „kacu” nikad nije stigla, a soliter nikada nije dobio željeni izgled, bez obzira na to što je njegova fasada umivana. Maštalo se da se skroz zastakli kako bi se na zgradi oslikavala okolna arhitektura. U soliteru, koga danas zovu incidentom u arhitekturi, kao stanari smenjivale su se banke, a sada je poluprazan. Staklena zgrada napravljena je na pogrešnom mestu, jer zatvara izlaz glavne ulice na Begej.

Posebna priča je Bečkerečka ćuprija, popularni gvozdeni most kojem je posvećena i pesma. U njoj se peva o četir’ konja debela što teško ovuda prolaze jer je ćuprija „uzana k’o kutija”. Bez obzira na protivljenja, most je sklonjen, valjda da bi bio napravljen betonski, koji je podignut kako bi ispod njega Begejom mogli da plove brodovi iz ovdašnjeg brodogradilišta. Brodogradilište se, nažalost, ugasilo, ćuprija je otišla u pesmu, a betonski most služi samo pešacima. Još se iznose ideje da bi na njega trebalo vratiti gvozdenu konstrukciju. Vukica Popović, rano preminula istoričarka umetnosti, vodila je pravi rat nebi li se spasao gvozdeni most, kao i zgrada muzeja u blizini. Nije uspela, a sačuvana je obimna dokumentacija s Vukičinim dokazima da bi trebalo sačuvati pomenute objekte. Sada mnogi građani tvrde da je bila potpuno u pravu, ali je šira podrška tada izostala. Na obali Begeja srušene su zgrade Doma mladosti, Lutkarskog pozorišta, biblioteke i još niz građevina za koje se tvrdi da bi s njima grad danas bio mnogo lepši.

Za ovdašnje parkiralište na Prevlaci kažu da je najskuplje na svetu, zato što se nalazi na nekadašnjem toku reke Begej. Reka je ovde izmeštena pošto je prosečeno drugo poprečno korito, pa sada ne kruži oko najlepšeg zrenjaninskog kvarta Mala Amerika. Pored parkirališta, na starom toku se sada nalazi i most na suvom, što je dobro došlo vodičima koji turistima pokazuju svetski raritet– most ispod kojeg je livada i za kojim nema potrebe. Planirano je da se u turističke svrhe preurede i četiri veštačka jezera, zaostala od Begeja. Za gotovo četiri decenije svrsi je privedeno samo jedno. Mnogi žale za Begejom i tvrde da se u Zrenjaninu uništavaju i prirodna dobra.

Đuro Đukić