Sve tajne kraljevačkog kajmaka

Kraljevo – Stari, mladi, beli, žuti, soljeni i nesoljeni kajmak, svejedno, samo ako je kraljevački, pa još u pravoj čabrici – bez dileme se smatra vrednim poklonom. Zato su godinama Kraljevčani taj autentični „mali znak pažnje“ počesto nosili za Beograd i tako podupirali svoje karijere u prestoničkim preduzećima, popravljali uspeh na fakultetu, u školi, preko reda stizali do doktora... Tradicija i podneblje, tvrde tehnolozi, osnovni su razlozi što se tako dobar kajmak proizvodi u ovom kraju. Sličnog nema ni samo stotinak kilometara od kraljevačkog područja, a kamoli dalje.

Zaštita ovog proizvoda, odnosno, kako se „srpski“ kaže, brendiranje pokrenuto je pre dve godine u ovdašnjoj službi zapošljavanja, uz podršku Svetske banke. Prema tom projektu, planirano je osnivanje strukovnog udruženja poljoprivrednika, odnosno stočara i proizvođača kajmaka. Jer, najpre je potrebno edukovati sve koji bi da svoj kajmak zaštite kao posebnu robnu marku i prodaju ga na domaćem i svetkom tržištu kao robu ujednačenog kvaliteta, ukusa i proverene mikrobiološke ispravnosti. U Kraljevu je održana jedna prezentacija tog projekta i predavanje uz prisustvo Ognjena Maće, profesora sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. I na tome se stalo. Srećom, taj proces je nedavno obnovljen, a, prema najavama, biće i zaokružen do sredine ove godine. Asocijacija za zaštitu doline Ibra i nedavno formirano udruženje poljoprivrednika, uz podršku NIP-a, ubrzano rade na elaboratu koji će najdalje za mesec dana predati Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Cilj je da se dobije zaštitni znak da kajmak potiče sa kraljevačkog podneblja, da je proizveden prema ujednačenoj tehnologiji i da je garantovanog kvaliteta.

– Naravno, to ne znači i okončanje posla. Biće potrebno nekoliko godina dok se ne uključi većina proizvođača kajmaka i dok se ne naviknu na strogo poštovanje pravila – kaže za „Politiku“ predsednik UO Asocijacije za zaštitu doline Ibra Dragan Roganović.

A, dok ne stigne taj „zaštićeni i garantovani“ kajmak, biće ga još na pijačnim tezgama, spravljanog po recepturi i „malim tajnama“ mlekarica, uz obaveznu napomenu potencijalnom kupcu da je „obran od najboljeg mleka“. Naši sagovornici sa gradske pijace, proizvođači kajmaka Tomislav Dragojević iz Kraljeva, Žarko Zečević iz Ribnice i Miljojko Todorović iz Čukojevca saglasno tvrde da ih na udruživanje još niko nije zvao. A imali bi, vele, štošta da kažu i o visokim troškovima proizvodnje, koju tržišna cena kajmaka jedva može da pokrije: tvrde da se, u ovim našim uslovima besparice, dnevno na celoj pijaci ne proda više od 20 kilograma kajmaka.